Програм Друштва “Лазар Комарчић” за март 2018

Постављен је трибински програм Друштва за март 2018:

Бака Мандини кругови

5. март 2018.
19.00 Трибинска сала Дома омладине Београда Тихомир Јовановић-Тика (1955) је један од најистрајнијих фанова фантастике у Србији. Уредио је већи број Емитора, гласила Друштва “Лазар Комарчић”, где је започео са превођењем страних и писањем сопствених прича.… Nastavite sa čitanjem

Ursula K. Legvin: Priča koja se sama priča

Tekst Darka Tuševljakovića i intervju sa Ursulom Legvin koji slede objavljeni su u Emitoru #452 (jun 2005) a ponavljamo ga povodom smrti autorke. „Otkriće je vremenski proces. Za to su potrebne godine i godine“, kaže u jednom intervjuu Ursula K. Legvin, jedna od malobrojnih žena koja se našla među dvadeset Velikih majstora naučne fantastike i jedna od najznačajnijih spisateljica u novijoj američkoj književnosti.… Nastavite sa čitanjem

ZLA SUŠTINA POSTOJANJA – “PISAR TAME” TOMASA LIGOTIJA

Tomas Ligoti (1953) piše isključivo horor, i među ljubiteljima književnosti strave ima kultni status. Njegovu prozu nazivaji i filozofskim hororom, a koreni njegove poetike nalaze se u stvaralaštvu pisaca kao što su Lavkraft, Po, Maken i Blekvud, premda ga često porede i sa evropskim piscima sumornog pogleda na svet čija dela ne pripadaju žanru, kao što su Franc Kafka, Tomas Bernhard i Bruno Šulc.… Nastavite sa čitanjem

Post-Beokon 2017 blues

Završen je i Beokon 2017, treći zaredom koji radimo sa udruženjem Sakurabana i Color Media Communications, uz podršku Doma omladine Beograda. Gost konvencije, Norman Spinrad, dao je i nekoliko intevjua koje ćete čitati u Znaku Sagite, AVKF i Emitoru. Dok se ne postave fotke na sajt: ako ste bili, ako vam se dopalo, ako vam se nešto nije dopalo, ako ste rešili da ne dođete jer vam se ništa ne dopada — molimo vas da odvojite pet minuta i iskreno i objektivno popunite anketu, da bismo znali gde je škripalo i kako da sledeće godine bude još bolje.… Nastavite sa čitanjem

UZBUDLJIVA ŠETNJA KROZ DECENIJE I ŽANROVE – „SOKOLAR“ VLADIMIRA LAZOVIĆA

Počeci rada pisca Vladimira Lazovića (1954) vezani su za kraj sedamdesetih godina prošlog veka i legendarne časopise Sirius i Galaksija, a među generacijski i senzibilitetom srodne autore okupljene oko kluba „Lazar Komarčić“ stigao je tokom osamdesetih, kao već uveliko objavljivan autor, cenjen među ljubiteljima fantastike. I u nastupajućim godinama i decenijama, Lazović je napisao veliki broj zapaženih i nagrađivanih priča, a ipak, gotovo neobjašnjivo, ili bar teško objašnjivo, izuzev romana Hrim, ratnik (1987), koji čak i nije objavljen pod pravim imenom, već pod pseudonimom Valdemar Lejzi u Dnevnikovoj NF ediciji X-100, do ove godine nije objavio nijednu knjigu.… Nastavite sa čitanjem