Smeđa revolucija

Vaše visočanstvo, članovi Švedske akademije nauka, koleginice i kolege dobitnici Nobelove nagrade, dame, gospodo i ostali, uključujući tu i bivše skeptike i moje progonitelje: iako konvencija i učtivost nalažu da pritvorno istaknem svoju nedostojnost da primim ove dve nagrade za isto takozvano otkriće, dobiti Nobela za biologiju i mir u istoj godini teško je spojivo sa lažnom skromnošću, a i lično nisam, posle sveg podsmeha koji sam trpeo pre nego što sam konačno stao pred vas, u naročitom raspoloženju za učtivost.

Zar nije istina da, čak i pošto je Smeđa revolucija spasila svetsku privredu ekonomske krize i oslobodila biosferu krize globalnog zagrevanja, ono što je spasilo svetsku civilizaciju, pa čak i sam život na zemlji, ne može ponosito da se zove svojim pravim imenom, a ja, koji sam bio njegov zatočnik, zar nisam i dalje žrtvom podsmeha u mrskim karikaturama i klozetskim grafitima, i neću li i sam čak i sada biti ponižen epitetom dobitnika Nobelove nagrade za skatologiju u popularnoj žutoj štampi?

Neka vam bude! Neka se moja dva Nobela združe pod slavnim smeđim barjakom koji sam nosio do ove pobede! Ustanite i pozdravite spasioca planete, plemenitu smeđu tvar koja je zamenila petrolej i ugalj na mestu osnovnog izvora energije naše pobedničke svetske civilizacije!

Najmanje dvesta pedeset biliona kilograma godišnje proizvode ljudi i životinje! Može se preraditi u preko četrdeset i pet biliona kubnih metara metana, što je više energije nego cela godišnja proizvodnja nafte iz davnih dana njenih vrhunaca! A kao nusproizvod – besplatna hrana! Svake godine, zauvek, dokle god raste trava i teku reke i spasonosna tvar se kotrlja nizbrdo sa njima!

Kaptira se u svakom prepravljenom toaletu na svetu, u svakom modernizovanom zatvorenom svinjcu i oboru, kokošinjcu i zoološkom vrtu! Metan se destiluje iz nje uz pomoć jednostavnih solarnih kolektora i panela koje greju velike peći i proizvode elektricitet u obilnim količinama kako bi napajale vodonične baterijske ćelije automobila i kamiona, napajaju našu industriju, osvetljavaju naše domove i gradove!

A sav taj metan ne sagoreva na otvorenom i ne truje vazduh svetlucavim smogom i ne diže temperaturu planete gasovima staklene bašte, već se zadržava u izolovanim, zatvorenim generatorima koji ugljen-dioksid od njegovog sagorevanja recikliraju u ugljene hidrate za ishranu gladnih, uz pomoć sunca, vode i veštačke fotosinteze, kao što je biomasa planete i činila otprilike otkad postoji.

O, da, pošto sam se zauzeo za ovu stvar i spasio svet od njegove rođene gluposti po cenu trajne poruge koju sam doživeo, jedina skromnost koju sam iole spreman da glumim danas pred ovim uzvišenim skupom je da nisam izmislio ništa što biosfera nije već sama od sebe radila sasvim dobro sve dok industrijska civilizacija nije digla nos pred očigledno prirodnim i prirodno očiglednim i tako narušila prirodni ciklus.

Sunce, voda i ugljen-dioksid pretvaraju se fotosintezom u ugljene hidrate, ugljeni hidrati daju energiju životinjskom svetu, a životinjski svet ispušta ugljen-dioksid na jednu stanu a vodu i izdašne fekalije na drugu, i tako mu je to.

A mi smo to sve izbacivali niz nužnike, ispuštali u mora, pustili da se sliva u reke i taloži u ribom bogatim lagunama i širi zarazu i smrad, spaljivali smo to na otvorenom i začepljivali noseve, potrošili smo milijarde i milijarde razbacujući se ili pokušavajući da ga se otarasimo, a sve to vreme traćili smo večno obnovljivi resurs koji je sada, konačno, postao energetski izvor svetske civilizacije i omogućio nam da zaustavimo efekat staklene bašte i nahranimo gladne humanim krmivom.

Dvesta pedeset biliona kilograma godišnje!

Energija jednaka najvećoj godišnjoj proizvodnji nafte!

Balega! Pogan! Nečistoće! Fekalije! Kakica!

Zovite ga svim tim mnoštvom bledih eufemističkih nadimaka, ali budite svesni šta je u pitanju, dugo prezrena, poruzi i preziru izložena supstanca koju svi proizvodimo svakog bogovetnog dana, isto kao i svaka životinja koju jedemo i mnoge od onih koje ne jedemo; e, to je postalo gorivo mašinerije preobraženja prve ljudske civilizacije koja se oslobodila sagorevanja neobnovljivih fosilnih goriva.

Suverena tvar našeg slavnog postpetrolejskog doba!

Hajde da ovde, u ovom visokopoštovanom hramu nauke i kulture naša vrsta konačno kaže bobu – bob.

Kao što ste vi mene ovenčali zlatnim oreolom nobelovca, tako i ja sada, pred vama, krunišem sunce naše slavne Smeđe revolucije njegovim pravim imenom. Štujte ga! Klanjajte se! Kažite, konačno, i otvoreno:

Živeo Car Govno!

Norman Spinrad
(Norman Spinrad At Large and Commons)
izvorno objavljno u časopisu Nature, 2008
https://www.nature.com/articles/455564a

Prevod: Miloš Petrik

Print Friendly, PDF & Email

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.