Čitaonica

Septembarski izveštaj

Ostavite odgovor
Pošto ažurni bili nismo, evo odjedna mojih impresija sa septembatskih tribina Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“. Na većini sam čak i bio.

Skupština Društva

5. septembar 2016. Gosn precednik (nažalost, i dalje ja) i pored najbolje namere, iako izgleda jedini osim Petrika svestan da ima dosta da se radi, kasni u startu.… Nastavite sa čitanjem

ČITAONICA: Nova (alternativna/postmoderna) srpska fantastika

1 komentar
Juče, 20. 6, u okviru redovnog programa čitaonice Društva „Lazar Komarčić“, bavili smo se neobičnim, ali važnim izdavačkim poduhvatom: antologijom „Nova postmoderna/alternativna srpska fantastika“, koju su priredili Sava Damjanov (postmodernu) i Boban Knežević (alternativnu). Knjiga je objavljena 1994. godine, i u njoj su se našla tada aktuelna imena glavnotokovske književnosti sa fantastičnim elementom kao i nešto čistije žanrovski slipstrim pisci (kompletan sadržaj u produžetku).… Nastavite sa čitanjem

ČITAONICA: „Europe In Autumn“ Dejvida Hačinsona

Ostavite odgovor
Juče, 30 5. 2016, u okviru redovnog programa fantastične čitaonice, malobrojni prisutni uhvatili su se u koštac sa Arturom Klarkom ovenčanim Dejvidom Hačinsonom, i njegovim romanom Europe In Autumn. Kao što red nalaže, počelo se sa sižeom. Evropa Dejvida Hačinsona je post-EU Evropa sredine dvadaset i prvog veka, ispresecana granicama mnogobrojnih novih država koje uzele pa se formiraju.… Nastavite sa čitanjem

ČITAONICA: Bogovi, lično

Ostavite odgovor
Ovog ponedeljka, 25.04. u Fantastičnoj čitaonici se govorilo o klasičnom SF delu Isaka Asimova „Bogovi lično“. Roman „Bogovi lično“ je formalno podeljen u tri celine, svaka naslovljena delom Šilerove rečenice „Protiv gluposti (…)i bogovi sami (…)bore se uzalud“. Radnja se dešava u bliskoj budućnosti, kada Zemljani, otkrićem principa razmene energije sa dalekom i nepoznatom civilizacijom uspevaju da reše sve ekološke i energetske probleme.… Nastavite sa čitanjem

ČITAONICA: Čovek u visokom dvorcu

6 komentara
Juče, 29.02.2016. godine, razgovaralo se o romanu Filipa K. Dika „Čovek u visokom dvorcu“. Ali ne previše. Posle uvodnih napomena o romanu – da se radi o jednom od temeljnih dela alternativnoistorijskog žanra, da je iz rane, „tvrđe“ Dikove faze, te da je u knjižicu malog obima smešten poveći broj likova i dva glavna zapleta (visokopolitički triler i triler zavere), prešlo se na diskusiju o važnijim temama.… Nastavite sa čitanjem