Pošto ažurni bili nismo, evo odjedna mojih impresija sa septembatskih tribina Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“. Na većini sam čak i bio.
Skupština Društva
5. septembar 2016.
Gosn precednik (nažalost, i dalje ja) i pored najbolje namere, iako izgleda jedini osim Petrika svestan da ima dosta da se radi, kasni u startu. A Petrik čak i ne dolazi, kuva u KC Gradu sa MadHeadom, tako da Skupština bez nas prolazi u ugodnom ćaskanju.
Dok se dokopah grada već je bilo osam i Skupština se preselila u kafanu (Sinnerman, jedino mesto sa stolovima za desetoro). Butković me kažnjava za kašnjenje oglašavajući da su me izabrali za doživotnog predsednika. Sadista. Izabraćemo i njega jednom pa će da vidi. Standardna ekipa je proširena za drugare iz Kulturkokoške! sa kojima se lepo mrežimo već duže vreme. Dogovaramo dalju saradnju, prvo gostovanje će biti za Noć veštica na tribini o Netfliksovoj seriji Stranger Thongs (nisam gledao i ne mogu da komentarišem pa mi ostaje da se sprdam sa nazivom).
Što se rada Društva tiče, nema nekih promena: nastavljamo sa tribinama, uskoro će navodno i Emitor, žiri za Anomaliju treba da dostavi rezultate, evo će i Beokon. Tu je i večno pitanje skeniranja starih Emitora, vaskrsavanja sajta LK, a dodele nagrada LK (i Ljubomir Damnjanović) više ne smemo sebi ni da pomenemo… Utapam tugu u gorkoslatkom toniku, pošto me i alkohol ostavio.
Priče sa oblaka
12. septembar 2016.
I na ovo sam kasnio :P
Zatekao sam dupke punu salu, mahom nepoznatu mi publiku (tim bolje) i radosnu Tamaru Lujak. Umesto najavljenog izdavača Peđe Milojevića (koji se do sad nadam se potpuno oporavio od povrede ramena, ide sajam, treba nositi knjige!) za stolom nam se pridružio književnik Laza Lazić. Pošto sam u salu praktično utrčao, tako sam nekako zadihano nastavio i književno veče i u brzom tempu podsetio prisutne na Tamarine prethodne knjige, njena široka interesovanja i aktivnosti (aforizam, haiku, ekologiju…), saradnju sa brojnim kulturnim udruženjima, institucijama, časopisima, sajtovima, i naposle stigao i do Priča sa oblaka.
U pitanju je zbirka kratke, bajkovite proze (slika i priča) kojima je autorka oformila svoj izmaštani svet. Centar njenih interesovanja su vile oblakinje, mitološka bića karakteristična za srpski folklor (praktično bez pandana u drugim mitologijama). Priče se bave postanjima – sveta, pojava, bića, objekata.
Potom je reč preuzeo Laza, koji je za zbirku napisao pogovor. Tog čoveka je i inače uživanje čitati i slušati, ali ovde nas je sve u srce darnuo. Toplim biranim rečima uverio je sve prisutne u književnu, estetsku i duhovnu vrednost ove knjige i istakao kao neophodne u ovim tmurnim vremenima vedrinu, lepotu i uzvišenost tema kojima se Tamara bavila. Posle toga publici nije ništa ostalo sem da pokupuje sve donete primerke, a to i vama preporučujemo.
Da bolje shvatite o čemu se radi najbolje je da sad pročitate i jednu priču.
Rezultati konkursa Anomalija #3
19. septembar 2016
Na prethodne tribine sam kasnio, a na ovu čak nisam mogao ni da dođem :mrmlj:
Kako je ovo bitno izdvojeno je u zaseban tekst.
Uprooted
26. septembar 2016.
Na četrdesetoj (au!) čitaonici čitao se roman Uprooted Naomi Novik, ovenčan Nebulom i još pregršt nagrada. Očekivali smo kvalitetan fentezi sa uticajima ruske bajke i slovenske mitologije. Dobili smo čudnovatu knjigu, koja iako manjkava ostavlja dobar i pozitivan utisak.
Bitan aspekt fentezija je tzv. worldbuilding, i klasična dela žanra dala su imaginativne i bogate svetove koji imaju održivu unutrašnju logiku, sisteme magije, tehnologije itd koji su u skladu. Uprooted, pa, nije baš od te fele. Analogno intuitivnom pristupu magiji junakinje romana Agnješke (naspram racionalnog pristupa ostalih čarobnjaka), autorka je izabrala bajkoviti, intuitivni pristup građenju sveta i likova. Iako koristi motive i trope često rabljene u bajkama i fenteziju ipak uspeva ili da unese nova i zanimljiva rešenja u klasične situacije ili da ih razreši emotivno efektno. Ako vas to ne kupi, ili ako krenete dublje da čeprkate, naći ćete stotinu nedoslednosti i nelogičnosti.
Preporuka je: suzbijte nagon za analiziranjem i uživajte u vožnji.
Sledeće na Čitaonici: „Deca vremena“ Adrijana Čajkovskog
Eto, toliko o septembru. Oktobar je uredno pod Događaji. Je l’ se vidi da nema više gvozdene Petrikove discipline?
Posećam vas sve da nam stalno trebaju priče i prilozi, a za gdeštakako pogledajte uputstva i uslove…
Pozdrav svima i vidimo se u Lazi, ovom našem.
Žarko Milićević
