Ovaj poso mi ne prija, samo to ću vi kažem i da ne drvim dalje o tome.
Naslovnica je po planu iz prošlog broja delo Dragana Bosnića, i to je otprilike jedino što je za ovaj broj po planu. Dragan je izvukao print fotke kopije ilustracije iz 1986. jer evo 40 godina kasnije misli da je jedini kome Supermen nije baš neki lik. Ja volim Supermena, ali Dragan nije jedini koji ga ne voli. Elem, imao je već ideju kako tehnički ja to da napravim, i ja sam to napravio, i ispalo je dosta ok, jako retro. Skicirao je još 5 naslovnica sa nekim monsterima, i izgleda da će baš sad kad je Veseli četvrtak ugasio sa alternativnim naslovnicama Emitor morati da krene u te vode. Bosnić i Vesović i Grbić inače spremaju izložbu o 50 godina Beogradskog kruga 2, želim da se to desi. Ilustraciju na zadnjim koricama je radila Olga Mihailović / @TuraDulip / kao in memoriam Đorđu Kadijeviću. Olga je iz kolektiva @stripoid čijih ilustracija u ovom broju nema u većem broju samo zato što sam ja kampanjac i nisam iskao na vreme. Videćemo da li ću se popraviti.
Priče:
LUK ELEKTRIČNE KOŽE, Wole Talabi. Vole je iz Nigerije, živi u Australiji, upoznao sam ga ’23. na kineskom Worldconu. Pred povratak sam napunio telefon njegovim pričama sa freesfonline.net i pročitao ih sve tokom leta za Srbijicu. To je bio period protesta Nećete kopati pa se Ark of electric skin, inspirisan krvavim prostestima u Nigeriji, izdvojio sličnim okolnostima i sličnim osećajem besa i nemoći pred korupcijom. I evo nas tri godine kasnije… Ilustracija: Bora Grbić, hvala mu.
A LJUDI? DIVNA BIĆA, Vladan Čolaković. Ovo je neočekivani ulet starog člana Laze (daleko pre mog službovanja u LK) i takođe ulet veselja, a vanzemaljci i vinjak su tema koju ću uvek prihvatiti. Vlada je (među hrpom stvari kojima se bavi) likovni umetnik, karikaturista, crta i stripove, a jedan od njih je i strip o Malom, vanzemaljcu tripodu i njegovom drugaru robo-navigatoru. U ovoj priči su svratili do Vrčina na prvi kontakt. Na ti ga, Zoranov zakone.
U PEĆINI, Vladimir Lazović. Priča je Vladina minijatura za Zabavnik iz 1988. a ponavljam je uz strip adaptaciju „Mač prokletih“ (2019) koju je radio Vladin sin Miroslav Lazović, čisto da vidimo šta su opcije u slobodnoj adaptaciji. U pitanju je fantasy poučka i ima mačeva.
Šaljite priče, trenutno imam veći lager stranih nego domaćih. Email je lazarkomarcic@gmail.com h v a l a.
Esejistika, hronologije, prikazi i marginalije
Ostajem dužan dopunu romana fantastike iz 2025 (da, ima još), kao i spisak zbirki priča itd nmg jbg. Bili smo na Eurokonu u Berlinu. Solaris dodelio nagradu „Stanislav Lem“ Ivanu Nešiću.
U tekstovima: Aleksandar Manić nastavlja putevima kritike neolibralizma, istraživanja srpstva i traženja sebe a kroz dela domaće fantastike. Prilika je i povod je, pa uz to prilažem i tekst Ilije Bakića o Draganu R. Filipoviću. Meho Krljić je za Sagitu i blog Cveće zla i naopakog napisao dosta normalan prikaz romana Karota Darka Tuševljakovića čijem osvajanju NINoa smo se radovali u prošlom broju, a napominjem i potenciram normalan jer sam čitao više čudnih tejkova a bogme i neke apsolutno nenormalne tekstove u književnoj periodici i ona dvatri mesta gde se kritike/prikazi mogu sresti danas. Elena Lačok je čitala Decu vremena Čajkovskog.
Tamara Lujak piše o meni nepoznatom Čarliju Makesiju, Penevski nastavlja Munitićev Rečnik fantastike. Nikola Gocić nastavlja o nizu zapaženih horor filmova-prvenaca. Pavle Knežević ne nastavlja već započinje da piše niz pretećih preporuka za meni apsolutno nepoznate autore, u ovom broju o Džonatanu Mejberiju (Jonathan Maberry).
In memoriam
Dužan sam da ispravim podatak iz prošlog broja, naime Askanio Popović je rođen 1949. a ne 1946. kako stoji na koricama.
Slučajno sam ustanovio da nas je pre 4 godine napustila Lidija Beatović (1966-2022). Bio sam zatečen, kao i ostatak našeg fandoma, prosto smo svi mislili da se opet isključila sa mreže i da će nam se vratiti. Lidija je pisala pametan kiberpank osamdesetih, nažalost život je nije proizveo u domaću Pet Kedigen. Sa Lidijom se nisam slagao, štaviše žučno smo se svađali, ali je neporecivo bila jedna od nas. Zadužila nas je radom na obrazovanju mladih pisaca, pisanjem za sajt Art-Anima, uređivanjem knjige „Okvir i retrospektiva“ Normana Spinrada (Everest media, 2011), i preko nje nam je Norman došao na Beokon 2017. sa suprugom Donom Sadok. Pokrenula se priča o zbirci Lidijinih priča, radimo na tome da se to i ostvari.
Preminuo je istoričar umetnosti i režiser Đorđe Kadijević (1933-1926). „Leptirica“ je 1973. svojim folklornim hororom prestravila celu Jugoslaviju i postala simbol domaćeg horora. „Sveto mesto“ po Gogoljevoj pripoveci „Vij“ snima 1990. Poslednjih 20? godina je njegov rad u fantastici izvučen na videlo pre svega naporima Dejana Ognjanovića, pa je tako u Orfelinu objavljena knjiga njihovih razgovora o životu, vaseljeni i svemu ostalom „Više od istine“ (2017).
Ne znam da vam kažem ko se bitan rodio, ali neko sigurno jeste.
Izvolte sad da čitate Emitor:
Nabavka i preuzimanje
Emitor #502 košta 502 dinara (2 ne očekujem, kusur ne vraćam) ako ćete iz urednikove ruke. Poštom košta 600 dinara, uplatite na uplati.to/emitor/600 i javite se na email lazarkomarcic@gmail.com sa adresom isporuke.
Preuznite Emitor #502 ovde, odmah, potpuno besplatno i za džaba, bez skrivenih troškova, sitnih slova i intruzivnih reklama, ali slobodno udijelite nešto preko gornjega linka.
Do sledećeg
Žarko Milićević
čovek u stanju rastrꙮjstva
