Na konkurs za treću Anomaliju je stiglo sedamdesetak priča, otprilike kao i do sada, ali sa dosta novih imena što će reći da su neka očekivana i izostala. Nivo konkursa je ocenjen kao blago viši nego prethodni, sa primetnim usmeravanjem ka ‘književnoj’ tj nežanrovskoj fantastici.
Žiri je glasao u sastavu: dr Tijana Tropin, Pavle Zelić, Bojan Butković, Milena Dasukidis, Ivana Nešić. Nažalost u poslednjem trenutku žiri je ostao bez glasova troje članova koje su obaveze sprečile da se posvete konkursu kako dolikuje. Urednik Miloš Cvetković je presudio da odlaganje nije opcija, da nema dovoljno vremena za čitanje da bi se u žiri uključivali novi članovi, te da su glasovi pet članova žirija dovoljni, i njihovi glasovi su sledeći:
U Anomaliji #3 će biti objavljeno prvih 16 priča, a pojedinima ispod crte će posle dorade biti ponuđeno mesto u Emitoru. Iznenađenja uvek ima: neki autori sa pričama u prethodnim Anomalijama ili Emitorima nisu iznad crte ili uopšte nisu osvojili bodove, a neki će svoju prvu priču objaviti upravo u Anomaliji. Zahvaljujemo se svim učesnicima konkursa, želimo svima da iz ovog iskustva uče i da pišu još bolje priče nego do sada, osvojili bodove ili ne.
Kao autor ilustracije za naslovnicu potvrđen je Boban Savić – Geto.
Knjigu očekujemo u rukama na Beokonu, 4.-6. novembra 2016.
Imam nekoliko problema sa ovim što ste napisali.
Prvi je svakako u izjavi da je primetno skretanje ka „nežanrovskoj fantastici“. Šalite se? Raspisan je konkurs za SF, F i horor priču, kako ste stigli do toga da se glasa za „nežanrovsku fantastiku“? I ne samo to. Koji je to sad pa đavo „nežanrovska fantastika“? Pa dajte nam definiciju i kriterijume kojima treba da se vodimo kada pišemo priču. Zašto bih se ja zezao sa žanrvoskom pričom, ako žanr nije uopšte dobrodošao i niko se neće ni osvrnuti na takvu temu. A ja sam baš pokušavao da u svojim pričama ostanem što je moguće „čvršće“ u okviru žanra da bih ispoštovao konkurs. Pa i u prethodnim Anomalijama najbolje priče su bile upravo one koje su ostajale „u žanru“, koje nisu mnogo vrludale ili ga izbegavale, da pomenem Ota Oltvanjija i njegovu priču u Anomaliji 2. I pobednička priča u Anomaliji 1 je bila žanrovska; jeste ona bila „književna“, ali je ostala u okviru žanra fantastike i nisam siguran da postoji jasan osnov po kojem bi se mogla svrstati u „nežanrovsku“.
Druga stvar je pomenuto iskustvo. Naime, nemam ja nikakvo dodatno iskustvo sa ovog konkursa – nemam pojma šta se tu izdešavalo i zašto mi je priča dobila samo 1 poen. Nemam kritku, analizu, bilo kakav odjek od strane članova žirija. Morao bih da znam koju sam to grešku napravio pa da sledećeg puta preskočim i tu prepreku i ne ponovim grešku. Neko obrazloženje je neophodno, kada se priča već nije našla među onima koje će biti objavljene, da bih nešto novo naučio. Kakve su mogućnosti da saznam zašto moja priča nije bolje prošla? Nemojte mi samo reći kako je trebalo doći na tribinu i pitati žirice. Zamislite situaciju u kojoj pedesetak pisaca dođu i počnu da vuku članove cenjenog žirija za ruku sa pitanjem „A, što ti se moja priča nije dopala?“. Bila bi malo gužva. Malo.
Ako nam već želite da pišemo bolje – hvala Vam! – onda je potrebno da obezbedite neki odjek od strane onih koji procenjuju priču. Pa da se napiše neki tekst sa kritičkim osvrtom na „pale“ priče i objavi na ovom sajtu, ili u Emitoru, ili gde god. Jako me zanima šta sam sve izgrešio u „Pevaljki“. Poterbno mi je da znam da li sam „elementarno netalentovan“, ili naivan, ili glup, ili baš gadno nepismen, šta već…
Sve ovo me pomalo zbunilo. Želeo bih da učestvujem i na sledećem konkursu, nadam se biće ga, ali nisam uopšte siguran kakvu to sad priču da pošaljem. Žanrovsku ili nežanrovsku? Ili nekakav nasilno izvedeni hibrid… ne znam više.
Jedva čekam da mi se Anomalija 3 nađe u rukama i pročitam sve te bolje plasirane priče. Možda mi se razjasni ponešto. Šta žiri „voli“ da čita i kako to treba da bude napisano. I nadam se da će se ovoga puta naći više ljudi da napiše korektne (pismene i jasne) kritike. Za Anomaliju 2 je bila objavljena samo jedna jedina (Smiljanić u Emitoru), mada je bila vrlo kvalitetna. Piscima je to potrebno. Oni uče iz kritika, objavljivanja i reakcije čitalaca, a ne samo iz pukog pisanja.
Bez obzira na moj kritički osvrt, dobro je što će biti Anomalije 3, dobro je što se neko uopšte i trudi više oko pisanja i čitanja. Molim Vas nemojte zameriti ako sam zvučao nervozno i nadrndano. Oprostite amateru koji tu i tamo napiše poneku priču iz puke ljubavi prema pisanju i žanru. Nemam ja nikakve velike ambicije; ako sam ih u jednom trenutku i razvio, otišle su u nepovrat sa ovim, ali i nekim prethodnim konkursima.
Veliki pozdrav!
Poštovani Predraže
Jeste, zvučite malo nadrndano, i ja sam posle nekih nepotrebnih komentara po forumima i shvatam vas… Shvatite i vi nas:
Na konkurs primamo svu fantastiku, što je jedna opšta odrednica ali donekle nejasna. Ako bismo nabrajali definicije, sve žanrove, podžanrove ispao bi tekst konkursa duži od nekih priča i verujem samo dodatno napravio zabunu.
Pod ‘nežanrovskom fantastikom’ ovde smatramo dela koja imaju fantastične motive ali su ili otkloni od konsezualne stvarnosti minimalni ili su baš opštepoznati ili sorte koja ne zbunjuje ljude koji inače ne čitaju žanr. Dalje, to je prosto zapažanje žirija o vrsti priča koji se pojavljuju na konkursu: od ukupnog broja priča sve je manje tvrdog žanra (čisto i nedvosmisleno sf, fentezi, horor – sa tahionima, svemirskim brodovima, vilovnjacima, vampirima, i ostalim poznatim tropama tih žanrova).
Pripadnost ijednom podžanru fantastike nije vrednosna odrednica te ne utiče na bodove. Kao što ste i sami primetili, ponajbolje priče su dosad i bile jasno žanrovske.
Vi za Anomaliju slobodno pišite šta god vam se piše (dok je fantastika), a kad konkurs bude uži tematski ili žanrovski to će biti jasno naznačeno.
Žiri se pravi od osoba sa iskustvom i dugim čitalačkim stažom. Kriterijumi su: pismenost, stil, obrada likova, teme, motiva itd. Ocenjivanje je teška stvar, i svaki član žirija to radi u skladu sa svojim afinitetima — neko će dobro oceniti vrhunsku ideju iako stil možda škripi i slično. Veći broj članova žirija nam zato daje dobru sliku o pričama koje se izdvajaju.
Što se tiče komentara na priče, ovo je ipak konkurs a ne književna radionica. Da sve priče koje su dobile mailo ili nimalo bodova komentarišemo je 1) ogroman 2) užasno nezahvalan posao. Zamislite ogroman tekst gde samo nabrajamo šta kome ne valja i kako je ko ispao nepismen, nepromišljen, nenadahnut, ili gore (mislim, dobijamo svašta). Dosta autora to shvata lično i ne treba nam to u životu. Ako nas neko zamoli za komentar, uživo ili mailom, verovatno će ga i dobiti od bar jedne osobe iz redakcije/žirija (smatram da ste vi ovim komentarom to i uradili, pa očekujte mail ovih dana). Ali to svakako neće biti objavljivano *javno*.
Puno pozdrava
Žarko
Poštovani Žarko,
hvala Vam na brzom i jasnom odgovoru, vrlo ljubazno od Vas što ste odvojili vreme za mene i moje buncanje. Hvala na razumevanju.
Zbunila me malo kovanica „nežanrovska fantastika“. Voleo bih kada bi bilo moguće da se, što verovatno uopšte i nije, da se na konkursu ostane što je više moguće u granicama žanra, ali to je samo neko moje razmišljanje i ne verujem da bi to u praksi bilo izvodljivo. A možda je i bolje „razlivati se“ preko granica žanra i tražiti nove pravce, ideje i teme. Svako doba ima svoje tendencije, mane i vrline.
Nisam bio dovoljno jasan kada sam predložio da se prikažu priče koje nisu ušle u antolgoiju. Nisam mislio na SVE priče, jer tu ste svakako u pravu da bi to bio pozamašan tekst i zahtevao puno uloženog vremena, moja ideja je bila da se prikažu priče koje su se našle „na ničijoj zemlji“, od onih koji su bile na samoj ivici da uđu u zbirku, do onih koje su imale samo nekoliko poena. Mislim da bi svima bilo interesantno da pročitaju prikaz takvih priča, to bi bila „kritika koja nedostaje“. Jer, objavljene priče će se naći pod udarom i budnim okom kritičara, i njih ćemo sigurno procenjivati i čitati. One koje su bile blizu, ili su dobile par poena, ipak bi trebalo da na neki način budu ispoštovane i prikazane; možda čak okupljene u jednom specijalnom broju Emitora, ili okačene na sajtu, ili nešto slično. Takođe, ne smatram da to treba da bude neka vrsta „radionice“ (daleko bilo) već baš pravi kritički osvrt, napisan sa stilom i uz uvažavanje truda i strasti koji su u te priče uloženi.
Potpuno se slažem sa vama – kritika svakome od nas teško pada. Čovek se kroz kritiku suočava sa nedostacima svoga rada i nije to lako podneti. Ali, treba uzeti u obzir i to da je kritika pravi i jedini lek za ovakve kao što sam ja – nepopravljiva piskarala.
Da, bio bi to veliki posao, ali neću se složiti sa Vama da bi bio nezahvalan. Ljudi koji vole i žele da pišu, a imaju hrabrosti da se razumno postave i suoče sa nedostacima svog rada – mislim da će zapravo, kada ih mine prvi talas razočaranja i taj neprijatan, ali potpuno lažan osećaj da je to napad na njihovu ličnost, biti vrlo zahvalni i steći malo bolji uvid u greške koje čine, ili čak i uvid u to da li treba da nastave da se bave pisanjem.
Sve su ovo samo neka moja razmišljanja, baš nastala na iskustvu koje imam. Nisam ja napisao mnoštvo priča, ali od onih devet ili deset (više se ni ne sećam) koje sam do sada poslao na konkurse, daleko ih je više odbačeno nego što je prihvaćeno. Imao sam i susrete sa oštrim kritikama; svojevremeno me je ocenjivao Aleksandar Marković na jednoj radionici, davno, davno, i preko Nešića sam ga izmolio da mi pošalje analizu priče u pismenoj formi. On je bio jako ljubazan i odradio sve to red-po-red, pasus-po-pasus. Bili su to pravi šamari. Uvideo sam u toj analizi jednu vrlo važnu stvar – ja sam zapravo jedna veeelika budala. Ali sam to uvideo. Obrazi su brideli, šok je prošao, ostao sam živ, i u onim retkim prilikama kada sam nešto i piskarao ili pokušao da objavim – svojski sam se trudio da ne ponavljam greške na koje mi je skrenuta pažnja.
Umesto toga, pravio sam druge, nove greške. A, šta da se radi? Tih prokletih grešaka ima tako mnogo, a ja sam imao samo tu jednu analizu :)
Ne želim da Vas gnjavim, nemojte misliti da Vam nešto pametujem, samo čisto teoretišem o nečemu što smatram bitnim za sve one koji pišu, počinju da pišu, pa čak i većinu koja se duže bavi pisanjem. Kritika je važna. Verovatno najvažnija stvar koja će im se dogoditi u profesionalnom životu. Pa neka je i oštra, čak i preterana, zlata je vredna.
U očekivanju tog mejla sa kritikom moje priče, u očekivanju novih, a zasluženih, ćuški iza uveta, zahvaljujem Vam se na razumevanju i strpljenju, zahvaljujem se na svemu što ste uradili sa Anomalijama i što ste još jednom mene, „pisca“ (ha-ha), pokrenuli da nešto naškrabam. I ne zamerite što sam gnjavio.
A, jesam se baš bio napalio za ovaj zadnji konkurs. Dve priče! Ej! Ne znam šta mi bi, stvarno ne znam. A kad bolje razmislim i prošao sam upravo onako kako bi sve napaljeni i trebalo da prolaze – hladan tuš.
Puno pozdrava,
Peđa
Izvinjavam se što kasnim, što sam kratak i štur:
> Voleo bih kada bi bilo moguće da se, što verovatno uopšte i nije, da se na konkursu ostane što je više moguće u granicama žanra, ali to je samo neko moje razmišljanje i ne verujem da bi to u praksi bilo izvodljivo.
Korak od SF ka Fantastika je u Društvu formalizovan devedesetih, nema svrhe vraćati se, ima realno prostora za sve.
> Mislim da bi svima bilo interesantno da pročitaju prikaz takvih priča, to bi bila „kritika koja nedostaje“
Autorima verovatno bi bilo i interesantno i korisno, ali ostalima bez uvida u samu priču to neće ništa doneti. Dve od tih ispod crte će izaći u novom Emitoru (#490) pa o tome možemo.
> Kritika je važna. Verovatno najvažnija stvar koja će im se dogoditi u profesionalnom životu. Pa neka je i oštra, čak i preterana, zlata je vredna.
Slažem se… ali bitno je i početi kritički čitati sopstveno delo, inače će pisac večito zavisiti od suda drugih, koji treba dočekati i uvažiti…
Pozdrav,
opet ja. Imam jednostavnije pitanje ovoga puta, ako Vam nije teško da mi odgovorite. Kada će se pojaviti Anomlija 3? Ja sam nekako pogrešno zaklljučio da će biti gotova do početka Beokona, ali kako se Anomalija 3 apsolutno nigde ne pominje (makar ja ne videh), niti ko pita bilo šta o datumu izlaska, ajde da budem vrlo usamljen glas radoznalosti. Nadam se da nam se neće ponoviti da ponovo čekamo nekoliko godina na njeno pojavljivanje.
Pozdrav.
Odvovor je u upornom, višegodišnjem ćutanju. Makar ste uporni i dosledni. I kako će vas neko nakon ovog junačenja uzeti za ozbiljno? Ah, da. Zaboravih da postavim pitanje. Šta ili ko je ubio Anomaliju?
bilo bi fer da urednik ili ko vec stoji iza ovog anomalija – projekta iskreno autorima kaze jel ima nesto od toga ili da se mi lepo razilazimo tj. da te svoje price koje tako bezveze came i niko ih ne cita posaljemo na neke druge adrese
Stvarno, šta se desilo sa Anomalijom?
Bilo bi korektno da nas, široke narodne mase, obavestite o razlozima kašnjenja ili odustajanja od njenog objavljivanja.
Pozdrav svima, i pre svega hvala na strpljenju.
Anomalija 3 je bila na pauzi jer nismo želeli da se priče pojave bez makar minimalnog uredničkog rada sa autorima, jer je potreban. Maltene sve što se objavljuje poslednjih godina je potpuno bez rada te vrste i kvalitet tih zbirki užasno varira od autora do autoa, od priče do priče. Nažalost prethodni urednik nije mogao da se prihvati tog posla zbog ličnih obaveza a u tom trenutku nismo našli adekvatnu zamenu. I onda se oteglo preko svake mere.
Nekoliko priča su u međuvremenu uz konsultaciju već objavljene u samostalnim zbirkama, pošto u ovoj situaciji nije fer niti je nama cilj da ikoga kočimo u mogućnosti da bude čitan, dakle ako neko ima mogućnost da objavi priču – može, samo nek se javi.
Imamo za koji dan Skupštinu pa ćemo da rešimo kako ćemo dalje, biće posebno obaveštenje posle toga.
Pozdrav
Žarko Milićević