Drugovi i drugarice, biću kratak.
U prethodnom obraćanju čitalaštvu Emitora, najavio sam još istog. I stvarnost me je demantovala.
Električni Emitor je organ Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“, i jedna od stvari koje je radio od samog početka bilo je izveštavanje sa tribina Društva koje se održavaju jednom nedeljno u Domu omladine Beograda. Iako lično smatram, kao i veći deo redakcije, da je ova funkcija bitna, metrike su jasne: izveštaje čita relativno mali broj ljudi, većinom oni koji bi i na tribinu verovatno došli, ama nisu postigli, a u manjem broju oni koji žive u drugim gradovima ili zemljama.
Otkad su se društvene mreže u nas zapatile onoliko koliko su se zapatile, diskusije između besnih i nervoznih međusobnih neznanaca uglavnom su se sa foruma i prostora za komentarisanje na sajtovima vebzina preselile tamo. Ponekad se dešavalo da neko iznese mišljenje čak i na ovim digitalnim stranicama, ali retko. Nismo to, realno, ni očekivali.
Ne lezi, međutim, vraže: u protekla dva meseca imali smo ubedljivo najopsežniju diskusiju otkad nas ima, dakle, za godinu i po dana, koja po broju komentara lagano premašuje sve ostale diskusije koje smo imali, a po broju slovnih znakova još malo pa premašuje ukupan sadržaj Emitora za prethodna dva meseca. A predmet diskusije? Zašto je Društvo, kao skup (mahom) matorih ljudi, održalo tribinu o popularnom filmu koji, kako god okrenuli, makar malo pripada žanru kojim se Društvo bavi.
Sad, ja jedva nalazim vremena da se bavim svim stvarima kojima zaista želim da se bavim, a da trošim vreme na redove i redove teksta u kojima zameram ljudima koje nešto zanima što se okupljaju da bi o tome razgovarali nit‘ me zanima, niti mislim da bi na njih imalo efekta.
Da imam vremena za maratonsko komentarisanje, verovatno bih umesto da se time bavim napisao neki tekst o nečemu što mene interesuje. Možda bih ga i ponudio nekome na objavljivanje. Možda bi taj tekst bio interesantniji (čitaocima Emitora, odrtavelim gikovima, ljudskoj civilizaciji, reptilijancima) nego bilo šta što je Društvo bilo u stanju da predstavi na tribinama. Možda je šteta što neki takav tekst nismo dobili.
Miloš Petrik, urednik
banhammer