Priče o filmovima: „Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike“

Dvojezična monografija „Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike“ Jovana Ristića (novinara Bete, pisca, i selektora Festivala srpskog filma fantastike) i Dragana Jovićevića (urednika rubrike Kultura u NINu i direktora Festivala), a u izdanju Filmskog centra, predstavlja jedinstven istoriografski, kataloški i filmološki pregled domaćeg žanrovskog stvaralaštva (od „Fauna” iz 1924. do „Petog leptira”, prvog srpskog 3D filma iz 2014), a rad na njoj trajao je mukotrpne četiri godine.

Povodom ovog izdanja razgovarali smo sa autorima. Ovde prenosimo deo razgovora koji ćete u celosti moći da pročitate u sledećem štampanom izdanju „Emitora”.

EMITOR: Postioci promocija već su mogli da čuju odgovor na ovo pitanje, ali vredi ponoviti ga: zašto ste se odlučili na ovakav poduhvat?

Jovan Ristić: Da sačuvamo te filmove od zaborava. Da pokažemo da istorija srpskog filma nije samo realistička.

Dragan Jovićević: Zato što smatramo da ti ljudi koji praktično ni iz čega prave film zaslužuju katalog i podršku.

„Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike“, korice

E: Kako ste se odlučili za naslov?

DJ: To je, u stvari, naslov jednog dela pograma Festivala, a mislili smo da bi inače sve to bilo zaboravljeno.

E: Šta biste izdvojili iz sadržaja kao najznačajnije?

JR: Svest da imamo fantastički film devedeset godina. Najraniji film za koji smo našli, “Faun” Ernsta Boša, proizveden je 1924. godine, a uz sav trud nismo sigurni da znamo sve, da smo sve našli.

E: Koji deo posla vam je bio najteži?

DJ: Pisanje.

JR: Pisanje je uvek najteže. Lepo je kad imaš ideje, znanje, ali kada to sve treba sročiti…

DJ: Mi živimo od pisanja, a onda, posle posla, treba pisati još. Prikupljanje filmova je, na primer, prošlo mnogo lakše nego što smo očekivali.

JR: Fotografije uglavnom potiču iz ličnih arhiva, a niko nas nije odbio. Neki su nas ignorisali, neki su obećali pa nisu ništa uradili, ali niko nas nije direktno odbio. Još su ovde neke od tih fotografija i premijerno objavljene.

E: Za kraj, kojoj je publici namenjena ova knjiga?

DJ: Ovakve stvari su namenjene fanovima. Međutim, ovu knjigu bismo preporučili i stručnjacima, filmolozima, filmofilima, filmadžijama… Hteli smo da bude atraktirno napisana, kao što se sada pišu te malo stručnije knjige. Ozbiljno, ali u tom storytelling stilu. Ovde, zapravo, pričamo priče o filmovima.

E: Hvala obojici.

Miloš Petrik