izveštaj

ČITAONICA: Grad – Kliford Simak

Ostavite odgovor
Junska čitaonica u kojoj smo razgovarali o delu Kliforda Simaka otvorena je, pomalo neobično, oštrim sudom o kvalitetu ovog dela pa se razgovor nastavio u istom tonu. Deo krivice za „neveštost kojom je ‘Grad’ pisan“ pripisan je prevodu na srpski jezik, a knjiga je sem toga ocenjena kao naivna i nelogična.… Nastavite sa čitanjem

Promocija novog Emitora, br. 487

Ostavite odgovor
Emitor #487, predstavljanje u Domu omladine Beograda 15.06.2015.
Urednik Emitora Miloš Cvetković započeo je predstavljanje izjavom da je ovako duga pauza između dva broja njegova zasluga, dok je zasluga drugog urednika, Miloša Petrika, to što se u međuvremenu pojavio Emitorov vebsajt na kome se redovno objavljuju novi sadržaji. Ipak, nastavlja se i objavljivanje papirne varijante fanzina, jer je to dobra prilika za duže tekstove.… Nastavite sa čitanjem

TRIBINA: Ezoterijska fantastika: Novo doba Agarte

Ostavite odgovor
Dana 08.06.2015. Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ ugostilo je Ivana Vukadinovića, a povodom izdanja njegovog novog romana „Artefakt“. Pored autora, na tribini su govorili i Vesna Pešić, ispred izdavačke kuće Pešić i sinovi, Tijana Pavlović, autorka ilustracija, i Simonida Stanković. Tribinu je vodio Zoran Stefanović.… Nastavite sa čitanjem

Treći dan književne fantastike: Festival Art-Anima

Ostavite odgovor
Treći dan festivala književne fantastike „Art-Anima“ počeo je kasnije nego što je prvobitno bilo najavljeno: dr Sava Damjanov je zbog bolesti morao da otkaže promociju svojih „Vrtova nestvarnog“, tako da je dan počeo urbanim legendama. Tribina o urbanim legendama O ovoj provokativnoj temi govorili su Jovan Ristić, novinar i pisac, i Branislava Joković, antropolog.… Nastavite sa čitanjem

Drugi dan književne fantastike: Festival Art-Anima

Ostavite odgovor
Šta smo i koga videli i čuli na drugom danu festivala Art Anima? Evo šta/koga: Leo Peruc između fantastike, istorijskog, i detektivskog romana Tribina dr Tijane Tropin o austrijskom piscu Leu Perucu počela je kratkim prolaskom kroz njegov životopis u okviru čega je istaknuta biografska veza sa Kafkom (iako je sam Peruc jednom prilikom izjavio da on i Kafka nemaju ništa zajedničko), kao i recepcija Perucovog dela za njegovog života i posle, koja je varirala, te je u jednom periodu bio potpuno zaboravljen sve do ponovnog oživljavanja interesovanja za njegovo delo 1985.… Nastavite sa čitanjem