Tamara Lujak je svuda! Piše kratke priče, aforizme, haiku, prikaze, i saradnik je ogromnog broja književnih časopisa, fanzina, portala, sajtova. Pored mnoštva zbirki u kojima učestvuje prozom i poezijom, ima dve samostalne knjige proze: „Vilina planina“ (2006) i „Priče sa oblaka“ (2016), a uredila je i priredila preko deset izdanja, među njima i leksikon pojmova vezanih za svet strave i užasa „Rečnik straha“, izbor bajki o čudovištima „Kako se plaše deca“, zbirku (naučno)fantastične haige „Putokaz vremena“, antologiju (naučno)fantastične haiku poezije „Kapija sna“, …
Povod za gostovanje je njena nova knjiga „Priče sa oblaka‚ili genealogija neba“ (Presing, 2016)
Spisateljica se u zbirci upustila u maštovitu potragu za korenima nastanka vetra, snega, oblaka…, za pitanjima kao što je zašto je sunce ponekad crveno – i dala i te’ kako zanimljive književne odgovore na postavljene zagonetke. Svaki pojam je jedna priča, svako pitanje je svojevrsni prozni eksperiment. Tamara Lujak nas vodi kroz svet mašte i naslaga fantazije, među starogrčke bogove, mitologiju, koristeći ih da na svojevrstan način da odgovore na realne sile prirode. Knjiga za decu i odrasle.
Učestvuju: Tamara Lujak, Predrag Milojević (Presing). Moderator: Žarko Milićević
Тамара Лујак је најлепше изненађење од свих писаца из најмлађе генерације, које ми се догодило пре извесног времена. Сусрео сам је први пут на 59. Међународном сајму књиге у Београду и „ћакулао“, у паузи две промоције. Прочитао сам изврсну књигу „Вилина планина“ и осведочио се у њену даровитост, елоквенцију и лепоту приповедања! Након толико (женских) писаца иу старије генерације, чини ме неизмерно срећним што је моја пажња баш усмерена и на књижевну индивидуалност Тамаре Лујак. Надам се да ћу бити брз и прочитати њену нову књигу „Приче са облака или генеалогија неба“ (издавач: „Пресинг“, Београд, Р. Србија, 2016.)