Godina je 1988. Tata vam je kupio prvi računar, a prodavac, dobri g-din Vong (naravno) je bio tako ljubazan da besplatno ubaci i programčić za pozivanje i priključivanje na mrežu. Ono što se dalje dešava sasvim je logično: naučili ste osnove umerežavanja, pronašli srodnu dušu na preteči današnjih foruma BBS-u, upali u sve moguće sisteme i razotkrili užasnu tajnu koja preti da… Shvatate već.
‘Ajde, ‘ajde, znamo šta ste radili na mIRCu
Ova igra je zapravo simulacija korišćenja računara u pradavnom dobu i čitava njena radnja se dešava na desktopu, odnosno Workbenchu igrača. Koristite neki OS koji najviše, čak i imenom (Amie Workbench) podseća na Amigin OS, pa je očigledno da je to uzor. A kada se jednom povežete na mrežu ulazite u razne BBS-ove na dobri stari način: telefonom pozivate broj BBS-a nakon čega sledi umilni zvuk modema, login ekran i – ušli ste u BBS mesidž bord.
Pored dve osnovne niti igre, a to je vaš emotivni odnos sa veoma tajanstvenom Emilijom i hakovanje svega na šta naiđete, možete saznati i masu stvari vezanih za istoriju interneta, na primer o prvom virusu iz 1971. godine, Creeperu i prvom crvu koji je pušten kako bi izjeo taj virus, Reaperu, onda o ARPANET-u
Hiljade!!!
i na kraju o samim BBS-ovima. Ove informacije današnjem igraču nisu dovoljne da bi mu približile šta se tada dešavalo, ali predstavljaju zgodnu polaznu tačku za dalje istraživanje. Naravno, sve to nije tako koncentrovano, kao i u svakom digitalnom mestu gde se ljudi skupljaju ima razmena mišljenja o raznim temama.
O taktu i taktici
Istorijski podaci u jednom trenutku (koji nije sasvim očigledan nekome ko nije super poznavalac ondašnjih prilika, npr. meni) počnu da se prepliću sa krajnje neistorijskim momentima pojave veštačke samoreprodukujuće i samovoljne inteligencije i sve dobije prilično zlokoban ton.
Digital na trenutke izgleda malo monotono, jer jedine akcije su dopisivanje koje se obavlja jednim klikom, bez otvorenih opcija, zatim beskrajno telefoniranje i logovanje. Zato se povremeno javljaju diskretni komični ako i malo anahroni elementi.
Korisnici Interneta su od osvita isti
Mess with the best, die like the rest!
Za kraj, ne znam koje je ovde ciljno tržište. Verovatno ga i nema pošto se igra nikada nije prodavala nego je slobodna za korišćenje pod Creative Commons licencom (nađite je ovde). Meni je prijalo da ponovo čujem tihani zvuk modema, kao i brute force provaljivanje šifara (ne treba vam znanje jer je neko drugi sve uradio umesto vas, ali se osetite kao opaki haker); beskrajno okretanje različitih telefonskih brojeva nešto manje, ali sam barem saznala nešto o sebi, a to je da sam još uvek sposobna da zapamtim sedmocifreni broj, a i priča nije neinteresantna, kad se jednom razvije. Verovatno tu ima i prilično slojeva koji su meni ostali neotkriveni, a koji bi pionirima ili istoričarima interneta bili zabavni.
Zgodno je i ako planirate da maltretirate vama dragog tinejdžera i da joj/mu objasnite kako ima sve servirano na tacni, a vi ste during the war za sve morali da se pomučite.
Ivana Nešić
