Digital – onovremenska ljubavna priča

Godina je 1988. Tata vam je kupio prvi računar, a prodavac, dobri g-din Vong (naravno) je bio tako ljubazan da besplatno ubaci i programčić za pozivanje i priključivanje na mrežu. Ono što se dalje dešava sasvim je logično: naučili ste osnove umerežavanja, pronašli srodnu dušu na preteči današnjih foruma BBS-u, upali u sve moguće sisteme i razotkrili užasnu tajnu koja preti da… Shvatate već.

'Ajde, 'ajde, znamo šta ste radili na MIRCu

‘Ajde, ‘ajde, znamo šta ste radili na mIRCu

Ova igra je zapravo simulacija korišćenja računara u pradavnom dobu i čitava njena radnja se dešava na desktopu, odnosno Workbenchu igrača. Koristite neki OS koji najviše, čak i imenom (Amie Workbench) podseća na Amigin OS, pa je očigledno da je to uzor. A kada se jednom povežete na mrežu ulazite u razne BBS-ove na dobri stari način: telefonom pozivate broj BBS-a nakon čega sledi umilni zvuk modema, login ekran i – ušli ste u BBS mesidž bord.
Pored dve osnovne niti igre, a to je vaš emotivni odnos sa veoma tajanstvenom Emilijom i hakovanje svega na šta naiđete, možete saznati i masu stvari vezanih za istoriju interneta, na primer o prvom virusu iz 1971. godine, Creeperu i prvom crvu koji je pušten kako bi izjeo taj virus, Reaperu, onda o ARPANET-u

Hiljade!!!

Hiljade!!!

i na kraju o samim BBS-ovima. Ove informacije današnjem igraču nisu dovoljne da bi mu približile šta se tada dešavalo, ali predstavljaju zgodnu polaznu tačku za dalje istraživanje. Naravno, sve to nije tako koncentrovano, kao i u svakom digitalnom mestu gde se ljudi skupljaju ima razmena mišljenja o raznim temama.

O taktu i taktici

O taktu i taktici

Istorijski podaci u jednom trenutku (koji nije sasvim očigledan nekome ko nije super poznavalac ondašnjih prilika, npr. meni) počnu da se prepliću sa krajnje neistorijskim momentima pojave veštačke samoreprodukujuće i samovoljne inteligencije i sve dobije prilično zlokoban ton.
Digital na trenutke izgleda malo monotono, jer jedine akcije su dopisivanje koje se obavlja jednim klikom, bez otvorenih opcija, zatim beskrajno telefoniranje i logovanje. Zato se povremeno javljaju diskretni komični ako i malo anahroni elementi.

Korisnici Interneta su odvajkada isti

Korisnici Interneta su od osvita isti

Mess with the best, die like the rest!

Mess with the best, die like the rest!

Za kraj, ne znam koje je ovde ciljno tržište. Verovatno ga i nema pošto se igra nikada nije prodavala nego je slobodna za korišćenje pod Creative Commons licencom (nađite je ovde). Meni je prijalo da ponovo čujem tihani zvuk modema, kao i brute force provaljivanje šifara (ne treba vam znanje jer je neko drugi sve uradio umesto vas, ali se osetite kao opaki haker); beskrajno okretanje različitih telefonskih brojeva nešto manje, ali sam barem saznala nešto o sebi, a to je da sam još uvek sposobna da zapamtim sedmocifreni broj, a i priča nije neinteresantna, kad se jednom razvije. Verovatno tu ima i prilično slojeva koji su meni ostali neotkriveni, a koji bi pionirima ili istoričarima interneta bili zabavni.
Zgodno je i ako planirate da maltretirate vama dragog tinejdžera i da joj/mu objasnite kako ima sve servirano na tacni, a vi ste during the war za sve morali da se pomučite.

Ivana Nešić

Print Friendly, PDF & Email

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *