Društvo „Lazar Komarčić“ sinoć je ugostilo deo tima koji stoji iza grafičkog romana „Korporativni pandemonijum“, i to crtača Aleksandra Zolotića, kome je ovo prvi projekat ovog obima, i urednika izdavača, zemunske „Besne kobile“ Gorana Lakićevića. Potpisnik ovih redova vodio je sa gostima kratak i sadržajan razgovor.
Zolotić, Petrik, Lakićević
Roman je već zapažen od kritike i mejnstrim medija, a doneo je svojim autorima i prvu nagradu ULUPUDSa za strip izdanje na prošlom Sajmu knjiga. Predstavlja plod saradnje iskusnog scenariste Zorana Penevskog i mlade nade domaće ilustracije, Aleksandra Zolotića.
Korporativni pandemonijum, tabla 29
Posetioci su mogli da čuju da je roman, možda pomalo neobično, nastao od koncepta za glavnog lika. Upečatljive Zolotićeve ilustracije, u tom trenutku stare nekoliko godina, urednik Lakićević zapazio je na Stripolisu 2011, i predložio Zolotiću da se od njih napravi knjiga. Zolotić, koji se tada prevashodno bavio dečijom ilustracijom, vratio se sa elanom mračnijim temama i motivima, ali se od ideje da se ilustracije predstave u svojoj izvornoj formi odustalo. Slike su tražile da budu upletene u narativ, a za taj zadatak odabran je Zoran Penevski. Rezultat je bilo luksuzno, prestižno izdanje koje zaslužuje svu hvalu i sva priznanja koja dobija.
Korporativni pandemonijum, tabla 72
Sam roman bavi se putem anonimnog radnika u prodavnici igračaka, koji želi da poboljša svoju situaciju. On menja svoj lik za krila, i vine se u visine. Bez odavanja razrešenja, možemo reći da priča nema srećan kraj. Za inspiraciju poslužili su kineski gradovi-fabrike, u temi i načinu izlaganja se primećuje uticaj Gilijamovog „Brazila“, a kritički odnos prema agresivnom tržišnom nastupu je na liniji „Reklamokratije“ Pola i Kornbluta i Murove „Prometee“. Posetioci su imali priliku da knjigu na licu mesta kupe, dobiju posvetu sa crtežom, odnesu je kući, i pročitaju u pola noći u jednom dahu. Možda su neki to i uradili.
Korporativni pandemonijum, tabla 24
Iako je priča zaokružena, nastavak sličnog obima je u povoju. Radi se i na kratkim pričama smeštenim u isti svet, od kojih se očekuje da će taj svet produbiti i pružiti kontekst za nastavak. Autorima i uredniku „Besne kobile“ želimo srećan rad i svaki uspeh. „Korporativni pandemonijum“ ima našu preporuku.
Miloš Petrik
fotografija: Ivana Nešić
Jedan komentar