ToEE + Circle of Eight – nedobrušeni dijamant

Pillars of Eternity je detaljno prostudiran, Tides of Numenera neće još, te sam se našao u nedostatku pravih RPG igara (koje nisu mešavine arkadne tuče i dejt-sima u fantazijskom okruženju). Na moj zahtev: „Daj neki dobar RPG“, jedan kolega, gejming-novinar, mi je odgovorio pitanjem: „Je l’ si igrao Temple of Elemental Evil ?“ Čuvši taj naslov, u glavu su mi pokuljale mutne, neprijatne uspomene o pokušaju igranja te igre osujećenim mnoštvom bagova, očajnom optimizacijom i, uh, trećom edicijom Dungeons & Dragons sistema.

Od izlaska Temple of Elemental Evil prošlo je ipak više od dvanaest godina, rekoh, mora da su uz pomoć mnogobrojnih pečeva i modova do sada istrebljene sve bubice, današnji kompjuteri mogu da se izbore sa deceniju i po starom grafikom, a i ja sam valjda dovoljno odrastao da pređem preko možda iracionalne mržnje prema jednom sistemu pravila. Ispostavilo se da je sve ovo samo delimično istinito.

Kao što većina hard-kor zaljubljenika u RPG već zna, Temple of Elemental Evil je legendarni scenario za Dungeons & Dragons, nastao davne 1985. godine, poznat kao mesto gde avanturisti idu da umru (ko slučajno preživi nastavlja ka definitivnom kraju zvanom Tomb of Horrors). Troika games nisu napravili video igru inspirisanu ovom kampanjom, već su je bukvalno prebacili od A do Š u format video igre: ToEE je najautentičnije (ne najbolje) RPG iskustvo koje ćete ikad sresti u digitalnom obliku.

Kadar iz igre, meni

Priča je na površini jako prosta: kako (i dan-danas impresivna) uvodna animacija prikazuje, u velikom zlom hramu postoji nekakvo veliko zlo koje bi valjalo uništiti, i to je to. Ispod te površine leži mnogo više sadržaja: istorija jedne pokrajine, sukob lokalnih religija, odnos različitih frakcija prema izvoru zla itd. Na primer, odmah u startu je poznato da u hramu iz naslova leži zarobljen drevni maliciozni entitet. Igranjem se otkriva da su tu zapravo nekad bila dva velika zla. Demonska kraljica, za koju znamo, svakom novom informacijom više podseća na lavkraftovsko božanstvo (Nyarlathotepova sestričina), a ko je misteriozni drugi igrač otkriva se tek pri kraju igre, i to otkrovenje je jako impresivno i upečatljivo.

Svako ko nije igrao stonu verziju D & Da, pogotovo treću ediciju, a želi da razume svu mehaniku gejmpleja, valjalo bi da pre pokretanja igre prvo temeljno prouči priloženi priručnik. Prvi korak po startovanju nove partije je izbor alignmenta iliti moralnog opredeljenja vaše družine avanturista, od čega zavisi početna pozicija u igri i uvodni zadatak. Zatim sledi izbor članova družine, koje možete birati među predefinisanim likovima ili ih skrojiti sami od nule (većina iskusnih FRPera će se verovatno odlučiti za ovu drugu opciju). U svakom slučaju, vaša družina će biti upućena na idilično lokalno mestašce po imenu Homlet, odakle će, prateći tragove i glasine, eventualno doći do zloglasnog hrama Elementarnog Zla. Zanimljivo, a i pohvalno, je da nema klasičnog niza zadataka, niti jasno predefinisanog cilja: kako ćete se postaviti i šta ćete uraditi po pitanju hrama i njegovih gospodara zavisi samo od vas. Izbor alignmenta takođe utiče i na izbor potencijalnih završetaka igre, kojih ima dosta.

Kadar iz igre, glavinjanje po tamnici

ToEE se igra kao Infinity Engine igre, iako nije pravljen u njemu. To podrazumeva izometrijsku perspektivu, selektovanje mišem i kretanje u realnom vremenu, sve do borbi gde se prelazi u potezno izvođenje. Najveća inovacija je radijalni meni preko kog se pristupa svim akcijama, kojih ima mnogo, i kad kažem mnogo mislim MNOGO! Dijalozi, šunjanje, džeparenje, korišćenje magije i predmeta iz inventara su standard na koji je dodato obaranje protivnika, aktivna pretraga, prizivanje životinjskih (i demonskih) sledbenika, regulacija napada (ubrzan, defanzivan…), izrada napitaka i predmeta plus još gomila koje variraju od lika do lika. Opcija i kombinacija ima gotovo beskonačno, i u tome leži glavna čar igre: onima koji u RPG igrama najviše vole borbe i taktiku, ToEE će biti pravi delikates. Što je najbolje, sve ovo funkcioniše bez problema i savršeno je izbalansirano.

Sem borbi sa plejadom fantazijskih stvorenja, igra sadrži i pregršt sporednih zadataka koji se mogu rešiti mačem ili rečima. Zadaci nisu naročito kreativni, ali nikad ni ne deluju usiljeno. Takođe ćete sresti i gomilu unikatnih likova koje možete dodati svojoj petočlanoj družini i time je proširiti do maksimalno osmočlane.

Oblast u kome se odvija radnja sadrži dva gradića, par sporednih lokacija i sam hram, super-masivnu tamnicu koja svojim dizajnom, kompleksnošću i samom veličinom baca u zasenak sve druge iz sličnih igara. Ulazak u hram ne znači prelazak na beskonačan monotoni dungeon crawl, jer ćete u njemu nailaziti na brojne likove, frakcije, kao i portale ka drugim svetovima.

Temple of Elemental Evil prati glas da je kratka i teška igra, i obe tvrdnje su samo delimično tačne. Iako osrednjeg obima, igru je nemoguće preći brzo zbog njene težine. A ne može se reći ni da je igra teška, ili laka: igra je D & D 3rd ed. i to je to. Nema podešavanja težine, igra se po pravilima sistema, i čim ih savladate nećete moći da okarakterišete težinu nikako drugačije sem kao fer. Par borbi u igri, pretežno one sa bosevima, jesu objektivno teške i zahtevaju ozbiljno taktiziranja, ali se mogu zaobići ili rešiti alternativnim, pacifističkim metodama. Postoji i Iron Man opcija koja vas ograničava na samo jedan sejv i onemogućuje vaskrsavanje poginulih likova, za one koje su željni 100% autentičnog D & D iskustva i mazohiste.

Kada je izašao, ToEE je važio za izuzetno lepu igru. Dvanaest leta je prošlo, a ova konstatacija i dalje važi. Iako, naravno, ne može da se takmiči sa današnjim ostvarenjima, ToEE ima detalje koji i dalje plene svojim izgledom, naročito efekte vode koja se realistično talasa kada avanturisti trče kroz plićak, ili kada vodeni elementar isteže svoje udove. Takođe, čak ni danas ne postoji igra koja je lepše i upečatljivije prikazala klasičnu magiju Magic Missile. Circle of Eight mod otključava i više rezolucije, sa kojima ne valja preterivati jer se na uštrb oštrine slike gubi preglednost.

Nijarlatotepova sestričina u Diskoteci Elementarnog Zla

Muzika u igri je izuzetna, ne podseća na generički filmski saundtrek, niti na trube Majkla Honinga, već je jedno unikatno, hipnotičko iskustvo koje evocira vizije pan-dimenzionih užasa. Efekti su solidni, što se ne može reći i za glasovnu glumu koja, sa par izuzetaka, zvuči kao da su producenti unajmili komšije da pozajmljuju glasove likovima.

Na kraju dolazimo i do mana igre. Tvrdnja da su pečevima i modovima ispravljeni svi bagovi ni približno nije istinita. Ispravljeni su svi kritični bagovi, tipa oni koji onemogućavaju kompletiranje igre, prečesto izletanje u Windows ili prolaženje kroz zidove, ali su bukvalno svi ostali tu: igra i dalje povremeno puca, grafika brljavi, efekti magija ostaju duže nego što bi trebalo, muzika misteriozno nestaje i sl. Najgore od svega je pathfinding likova: to jednostavno, ne radi. Na primer, ako selektujete osam likova i pošaljete ih na suprotni kraj mape, troje uopšte neće krenuti, jedan će stići na destinaciju, jedan će se zaglaviti u vegetaciji, jedan će poginuti negde usput, jedan će stići u šesti krug pakla, a jedan u Smederevo. Ovo uopšte nije preterivanje, i dovodi do toga da ćete likove pomerati u kratkim deonicama od po par metara.

Circle of Eight modifikacija, sem što dozvoljava napredovanje preko desetog nivoa, dodaje i pregršt novih predmeta i veština, kao i celo novo poglavlje sa novim lokacijama smešteno nakon pobede nad poslednjim bosom. Ovo poglavlje možete mirne duše preskočiti jer je jako amaterski napravljeno, korišćenjem reciklirane grafike iz glavne kampanje, i vraća sve game-breaking bagove koje bi trebalo da otklanja.

Temple of Elemental Evil je neobična zverka. Obično bih igru koja ima ovoliko (ili pet puta manje) bagova proglasio za neigrivo đubre. Međutim, deo koji radi je jednostavno toliko dobar da je lako preći preko svih nedostataka. Beskrajne taktičke mogućnosti, tempo nezagušen nepotrebnim sporednim zadacima i grajndom, dobre tehnikalije i sjajan replay value poništavaju iritaciju izazvanu bagovima. Ako vam se igra D & D, a nemate mastera, ToEE je sasvim adekvatna zamena.

Nenad Pavlović