Urednik Emitora Miloš Cvetković započeo je predstavljanje izjavom da je ovako duga pauza između dva broja njegova zasluga, dok je zasluga drugog urednika, Miloša Petrika, to što se u međuvremenu pojavio Emitorov vebsajt na kome se redovno objavljuju novi sadržaji. Ipak, nastavlja se i objavljivanje papirne varijante fanzina, jer je to dobra prilika za duže tekstove. Ovaj broj, ima rekordnih trideset šest (36) saradnika za nešto manje od sto stranica teksta, rekao je Cvetković i podstakao saradnike da nagovaraju okolinu na kupovinu broja.
Posle nabrajanja predviđenih izdavačkih projekata za ovu godinu (Anomalija 2 koja kasni već dve godine a trebalo bi da izađe do Sajma knjiga, vanredni strip-Emitor pod uredništvom Dušana Mladenovića, koji će se pojaviti oko Salona stripa, kao i redovni broj Emitora planiran za sezonu jesen-zima ove godine, mogućnost da se objavi jedna obimna doktorska disertacija o Lazaru Komarčiću), Žarko Milićević i Cvetković prešli su na detaljnije prikazivanje sadržaja broja.
Tako, ovaj broj sadrži šest priča, od kojih se tri nisu ranije pojavile na sajtu – „Agonija izbora u pabu iza ćoška“ Ivana Nešića, „S Ljubičicom po lepom danu“ Brane Radević i „A onda se i vrate“ Sanje Pavošević Alise. Iako su sve priče fantastične, samo priča „Rodin let“ Dragana Cvetanovića spada u čistu naučnu fantastiku.
Publika na promociji
Tu je i teorijski tekst o nedostatku fandomske recepcije glavnotokovskih dela sa elementima naučne fantastike: „Uvod u Tajnu istoriju naučne fantastike“ Džejmsa Patrika Kelija i Džona Kesela. Slede i proširene verzije tri različita intervjua – sa statistima koji su učestvovali u snimanju serije „Igra prestola“, stranim autorima koji su nam predstavili svoje viđenje „Papigejta“ i dodele Huga, kao i sa autorima monografije „Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike“.
Šareni, magazinski deo sadrži ozbiljne prikaze novije domaće fantastike – Zavodnika, Slobodanide i Poklada. Osim odabranih lista, tu su i dug esej Milana Krunića o starim i novim verzijama Pobesnelog Maksa, tekst Marije Pajković o Daredevil, neuobičajenoj verziji superherojske priče, kao i dva prikaza u humorističkom ključu – Aleksandar Janjić piše o serijalu Nemesis a Tijana Tropin o seriji True Detective. Završni deo nudi jedan od najpopularnijih tekstova sa sajta, članak o filmu Interstellar Miljana Davida Tanića, i lirski intonirani prikaz igre Sunless Sea Gorana Markovića. Za stripovski deo i korice pobrinuli su se Ana Milojković, Đorđe Krajnović i Aleksandar Petrikanović.
Među (skromnim) nedostacima ovog broja izdvojeni su nedostatak numeracije u sadržaju i preveliki obim (na koji se žalio samo Žarko). Miloš i Žarko zaključili su da je zbog redovnog održavanja sajta magazinski deo bogat, ali da se kuburi za dobrim pričama, te pozvali autore da se priključe saradnji šaljući rukopise. Iz publike je predloženo da se pisci motivišu redovnim raspisivanjem konkursa i redovnijim pojavljivanjem fanzina (kao rešenje su predloženi i tematski mini-konkursi). Saopšteno je i da se stalno otvorenim pozivom na saradnju pikira na širi krug publike i saradnika, a u zaključku je najavljena i SF konvencija u okviru predstojećeg Japanizma, Kosmodrom.
Tijana Tropin
fotografija: Miloš Petrik
