Danas, 30. 6. 2016. godine, u Domu kulture Studentski grad, održana je promocija prvog romana Dragana Jovićevića, javnosti inače poznatog kao urednika kulturnih rubrika u listovima Danas i NIN, kao i jednog od urednika Festivala srpskog filma fantastike. Jovićević je i autor esejističke proze, a prvi roman bazirao je na kratkom filmu (v. gore) čiji je scenario pisao sa Dušanom Bulićem. Tribinu je vodila Ksenija Prodanović.
korice prvog izdanja
Autor je počeo od priče o filmu: ideja za roman nastala je u trenutku završavanja proizvodnje kratkog filma istog naslova, kada se u njegovoj glavi rodila jasna predstava o tome kako iz jednog kratkometražnog može izrasti dugometražni film. Međutim, u situaciji u kakvoj se kultura nalazi, kada nema novaca za film, a naročito za žanrovski, Jovićević se odlučio da ideje pretoči u priču za neki tada aktuelni konkurs. Kako je vrlo brzo probio limit karaktera, odlučio je da priču razvije u roman.
Bez ulaženja u detalje, istaknuto je da se roman bavi vampirskom postapokalipsom, a kao temu je autor označio večitu ugroženost manjina. Stilski, čula su se poređenja sa Kormakom Makartijem, kojeg je i sam Jovićević označio kao direktan uticaj, dok se od poređenja sa Pekićem, jednim od njegovih omiljenih pisaca, skromno branio. Sa nešto manje skromnosti odbacio je poređenje koje je jedan kritičar napravio sa Hakslijem. Nadao se da je uspeo da postigne filmski ritam, dinamiku, i sažetost. Rekao je još i da je ovim romanom priča koju je želeo da ispriča – ispričana, tako da ne razmišlja ni o seriji romana, niti o filmskoj ili televizijskoj adaptaciji.
Na pitanje koautora scenarija za film Last Drop odgovorio je kako na domaćoj sceni nema mesta za domaću žanrovsku književnost. Replicirao mu je predstavnik izdavača Admiral Books, koji je, naprotiv, tvrdio da ga ima, pod uslovom „da se nekome svidi“. Na kraju je učinjen i osvrt na gostovanje Dragana Jovićevića na televiziji Pink, verovatno najbolji program koji je pomenuta televizija ikada proizvela.
Recenziju romana možete očekivati ovde – čim ga pročitamo.
Miloš Petrik
