Juče, na dan π godine 2016, u Domu omladine Beograda održana je tribina povodom nedavnog usksrsnuća popularne TV serije Dosije X. O seriji su govorili Jelena Jokanović, potpredsednica Udruženja „Sakurabana“, i Miljan D. Tanić, novinar i filmski i televizijski kritičar. Na početku je napravljen kratak osvrt na tribinu održanu pre tri godine, kada se, kako je istakao Tanić, nije moglo ni sanjati da ćemo dobiti još novih epizoda. A onda se, pod uticajem isplativosti striming servisa, Kris Karter povampirio i odlučio da nam da još.
Šta smo dobili? Ukratko: još malo devedesetih.
Šest epizoda nove sezone može se, ugrubo, podeliti na „mitološke“ i „monster of the week“ epizode, poput starih. Mitološke, one koje se bave velikom zaverom establišmenta SAD protiv sopstvenog naroda (i svih ostalih), ocenjene su kao najslabije. Ovo ne iznenađuje, imajući u vidu da se još sredinom devedesetih Kris Karter zapetljao u vrzino kolo nepoznavanja sopstvene materije. Molder i Skali se iznenađuju stvarima koje su već znali deset ili dvadeset godina, sporedni likovi se nasumično pojavljuju i komplikuju stvari bez ikakvog logičnog razloga, i ništa iz kanona kao da nije ostavilo nikakve posledice. MOTW epizode ocenjene su nešto bolje (Home Again kao klasična horor epizoda i Mulder And Scully Meet the Weremonster kao klasična komična epizoda), ali i one deluju učaurene u vesele devedesete. Suze su livene i nad drvenom glumom i izlapelom „hemijom“.
Dinamiku sezone Tanić je opisao kao početak jedne „pune“ TV sezone od 24 epizode; kao da su imali celu sezonu na umu, ali su proizveli samo šest epizoda, dok je Jokanovićeva dodala da su se u jednoj sezoni od dvadeset i četiri epizode mogle naći „dve sjajne, dve užasne, i dvadeset prosečnih epizoda“, a da Karter nije iskoristio priliku da ne ubaci i one dve užasne u skraćeni format za digitalnu distribuciju.
Šta je zaključak? Manje se radi o uskrsnuću, više o podgrevanju leša. Fanovi će, po običaju, hteti još, koliko god to „još“ ne bilo ono što su oni hteli. Čekamo sledeću sezonu, zato što smo narkomani.
Miloš Petrik