Čemu služi S u F-u?

Spopade me nešto da se povodom prvih pola godine rada obratim vaskolikom čitateljstvu na ličnom nivou, da podelim najdublje i bazične emocije: frustraciju i poraz, razume se. Ne što se tiče rada nesporno najboljeg i najlepšeg domaćeg sajta za ljubitelje fantastike od naučne i druge sorte (to, hvala na pitanju, ide dobro). Ovde se radi o nečemu što me žulja kao kamičak u antigravitacionoj čizmi; o jednom od razloga koje jedan ljubitelj naučne fantastike može imati da se oseća potcenjenim i zapostavljenim. Spremni? Idemo:

Postoji rečenica koju volim da zovem naglupljom rečenicom u kanonu naučne fantastike. Ovo stoga što je u pitanju objektivno najgluplja rečenica u kanonu naučne fantastike.

Kada sam je prvi put čuo, u dražesno glupo pisanoj i upadljivo nedosmišljenoj seriji „Fringe“, prosto nisam mogao da verujem svojim ušima. Drugi put, budući da je došla iz Nolanovog „Međuzvezdanog“, skoro da bi mi nedostajala da je nije bilo.

Jeste li spremni?

„These events appear to be scientific in nature.“ (izvor)

Mesto na kojem se pojavljuje u „Međuzvezdanom“ (o čemu već pisasmo i pričasmo) je na sastanku u Nasi, gde vodeći stručnjaci diskutuju gravitacione anomalije. Pošto Rastin Kol, najbolji pilot kojega je Nasa ikada imala, ustanovi da anomalije koje su njega dovele do Nasinog tajnog sedišta ne mogu biti prirodne, jedan od prisutnih naučnika odgovara da „sigurno nisu naučne“.

Stomak me zabole samo od kucanja.

Iako sam siguran da svakom ispravnomislećem biću mora biti očigledna magnituda idiotizma koju su neslućeno nadareni autori uspeli da uguraju u jednu rečenicu, hajde da analiziramo ovaj stav: pojave se mogu podeliti na naučne i nenaučne, odnosno, moguće je ocenjivati „naučnost“ neke pojave.

Šta je „nauka“? Kao i toliko toga, odgovor na ovo pitanje deluje lak dok ne pokušamo da ga damo. Bez ulaženja u filozofiju nauke (mnogo pametnijima od nas trebali su vekovi, i još se nisu složili oko toga), možemo reći da se „nauka“ različito shvata kao korpus znanja, kao način saznavanja, kulturni ili društveni proces, ili već nešto slično. Kakva bi, onda, bila „naučna“ pojava? Kulturnoprocesna? Načinosaznajna? Znanjava?

Ako i pređemo preko ovog prvog sloja bespoštedne i totalne idiotije i zamislimo da je to način da se kaže da je neka pojava „prirodna“. Kakva bi, onda, pojava bila „nenaučna“? Vanrpirodna? Zamislimo sledeću situaciju: nasred Terazija, niotkuda, pojavi se zmaj. Sasvim normalan zmaj, žut na ljubičaste tufne, letucka okolo, bljuje vatru. Je li to pojava na koju bi ljudi posvećeni saznavanju, pa, svega, prosto slegli ramenima i rekli „nismo nadležni“? Ili bi, ne znam, uzeli pa je proučili, u granicama mogućnosti? Teško je reći.

Osim ako ne pustimo jedno desetak nervnih ćelija u pogon i porazmislimo. Onda je lako.

Rečenicu u kojoj se reč „naučno“ može zameniti rečju „magično“ ne može napisati osoba kojoj je stalo do toga da ono što piše ima smisla. Ta osoba, nazovimo je „scenarista“ za potrebe ovoga zaključka, ne zaslužuje samim tim da bude ozbiljno shvaćena. A zašto bi to bilo bitno? Ni za što, ako se radi o nepretencioznom, pseudozabavnom uratku namenjenom gubljenju vremena kao što je Fringe. Ko scenariste „Alijasa“ i „Izgubljenih“ doživljava kao misleća bića, pa, taj verovatno nije ni počeo sa čitanjem ovog teksta, a kamo li stigao evo do samog kraja.

Međutim, kada nam se nešto prodaje kao „ozbiljan“ film, umetnički, od sorte koja čoveka menja?

Zaboga.

Toliko od mene za prvu polugodišnjicu rada. U narednom periodu očekuje nas i novo štampano izdanje, ali o tome više kada mu dođe vreme. Čitaćemo se.

Miloš Petrik, urednik