„Marsovac”, ili: koliko vredi Met Dejmon

Odmah da raščistimo pitanje iz naslova: još na izlasku iz bioskopa palo nam je na pamet da je, kada se uz „Marsovca” uzmu u obzir „Spasavanje redova Rajana” i Onaj Film, lična bezbednost Meta Dejmona jedna od važnijih budžetskih stavki SAD u proteklih stotinak godina. Naravno da se time ozbiljnije i detaljnije pozabavio neko drugi, zato što Internet.

A šta smo imali u ovom nastavku „Spasavanja redova / doktora / astronauta Dejmona”? Skratiću priču konstatacijom da se radi o prilično vernoj adaptaciji knjige o kojoj smo već razgovarali. Po konceptu i realističnom pristupu, „Marsovac” dosta podseća na „Gravitaciju”, utoliko što su njegovi proizvođači, kada pokušavaju da prikažu Ozbiljne Ljude koji rade Ozbiljne Stvari, izgleda nešto manje razvedeni od objektivne stvarnosti nego ma’nita braća Nolan.

Zaplet je robinzonski: astronaut Mark Votni kombinacijom loše sreće i baksuzluka ostaje nasukan na Marsu. Posada koja ga je napustila ubeđena je da je poginuo, i vraća se ka Zemlji. Kada kontrola misije na Zemlji shvati da je on živ, dovijaju se na sve zamislive načine da mu pomognu da preživi do dolaska sledeće misije na Mars i da ga vrate, ne prezajući u očajanju čak ni od dogovora sa Kinezima. Sve se završi kako treba, Met se Dejmon vrati na Zemlju, a Šon Bin, suprotno statistici, ne pogine.

Imajući u vidu da je ovo film o izolaciji svemirskog brodolomnika koji mesecima pati sam, bez igđe ikoga, čak i bez lopte za odbojku koju bi zasipao debilastim replikama, Met Dejmon odlično oživljava Marka Votnija, čak do mere da naporni i usiljeni humor iz knjige (srećom, dosta skraćen) nosi prirodno. Džef Denijels se ističe kao namazani ali efikasni hardboiled birokrata (direktor Nase), Džesika Čestejn potpuno uspeva da proda požrtvovanog komandanta-istraživača, dok pomenuti Šon Bin zaslužuje orden rada samo za uzdržavanje od smeha u onoj jednoj sceni koju nećemo prepričavati.

A sad…

Astrofizičar, popularizator nauke i selebriti Nil Degras Tajson u jednom razgovoru prepričao je kako je Džejmsu Kameronu neobavezno skrenuo pažnju na to da je u „Titaniku” koristio „pogrešno” nebo: umesto severnoatlantskog, tropsko. Kameron je odvratio na izrazito genijalan način: „Potpuno ste u pravu. Napravio sam film koji je zaradio dve milijarde dolara, a koliko bi samo zaradio da sam upotrebio pravo nebo…

Sad, ono zamerki što imamo otprilike je na tom nivou; molimo čitalaštvo da ovom frustriranom marsovskom pioniru dozvoli tri-četiri primedbe: sama oluja koja onesposobljuje Votnija na početku filma nemoguća je za Mars, ali 1. nemoguća je i u knjizi, i 2. bez toga nemamo premisu, tako da okej. Uprkos tome što je dosta truda uloženo u prikazivanje površine Marsa, propuštena je prilika da se zalazak sunca prikaže kako treba: zalazak sunca nije obavezan, ali, ako smo ga već gledali na filmu, nejasno je zašto smo ostali uskraćeni za ovaj kolorit. Najzad, gravitacija: izgleda isto kao na Zemlji. Da je film smešten na Mesec, čak ni „tolerantna” publika ne bi imala razumevanja za takav propust.

E, da: koliko je normalno da astronaut Bek uzme da skakuće po spoljnoj strani svemirskog broda bez veza, iako znamo već u sledećoj sceni da veza još kako postoji?

Sa čisto umetničke strane, moglo bi se zameriti i rešenje komunikacije Votnija sa kontrolom na Zemlji: ‘ajde što on čita naglas dok kuca tekst koji se istovremeno prikazuje na ekranu (valjda od tolikog studiranja botanike nije stigao da nauči čitanje i pisanje bez sricanja), ali što onda ovi kod kuće isti taj tekst čitaju naglas jedni drugima? Naporno, brate, naporno.

Zaključak? U ovom filmu mogu da uživaju i ljubitelji knjige, i mrzitelji kriminalnih sramotnih slobodnih adaptacija, i ljubitelji tvrđe naučne fantastike, pa i oni koji to nisu: samo je jedan duži segment koji postoji u knjizi izbačen iz filma, marsovski pejzaži su prelepo (i srazemrno verno!) prikazani, a krupnih falinki, prosto, nema. Ridli Skot se ovim nije iskupio za „Prometeja” (niti će, dok je civilizacije!), ali je na dobrom putu. Oduševljeni nismo, ali zadovoljni svakako jesmo.

Zagriženim ljubiteljima preporučujemo da bace pogled i na Jutjub kanal i zvanični sajt filma.

Miloš Petrik

Print Friendly, PDF & Email

Jedan komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *