Dana 08.06.2015. Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ ugostilo je Ivana Vukadinovića, a povodom izdanja njegovog novog romana „Artefakt“. Pored autora, na tribini su govorili i Vesna Pešić, ispred izdavačke kuće Pešić i sinovi, Tijana Pavlović, autorka ilustracija, i Simonida Stanković. Tribinu je vodio Zoran Stefanović.
Stefanović, Pešić, Vukadinović, Pavlović
Ilustratorka Tijana Pavlović prva je podelila utiske sa publikom. Sabijanje 13.000 godina istorije (istorijski obim dešavanja radnje ovog romana u osam priča) na nekoliko ilustracija za nju je bilo neverovatno iskustvo, kao i predstava samog artefakta. Za nju, Vukadinović ima specifičan svet mašte ali koji je ipak prožet činjenicama i navodi na traganje i istraživanje.
Uz primedbu o specifičnoj težini dela u kontekstu aktuelnih dešavanja, voditelj je autora „Artefakta“ predstavio kao osobu koja je od amatera-posttolkinovca malo-pomalo prešla na drugu, ezoteričnu fantastiku sa tri „Agarta“ romana. Na pitanje kako se odnose „Artefakt“ trilogija o Agarti, autor je odgovorio da je „Agarta“ manje vezana za podunavlje, u kojem se dešava „Artefakt“, koji je pak vezan za „simboliku naše oblasti“. Pričajući o odnosu istine i laži u kontekstu glavnotokovskih medija, autor je istakao da je nužno na neki način živeti laž: istina je komplikovana i skrivena iza nekoliko zaštitnih slojeva, dok laž u smislu simplifikacije omogućava snalaženje u stvarnom svetu.
Simonida Stanković, pripremne radnje za recitovanje poezije
Simonida Stanković je okarakterisala „Artefakt“ kao delo u kojem se prepliću metaistorijski SF, kvantna fizika, alegorije, religija, zen, kabala, geopolitika, i mnogi drugi pristipi. Fantastika je za nju samo površinski sloj koji omogućuje da knjiga bude lako čitana, međutim ljudi koji „imaju kontakt sa informacionim poljem će razumeti“. U budućnosti, dodala je, vidi film po ovom delu.
Zoran Stefanović je primetio da se ovaj roman bavi jednim, po njemu, zanemarenim problemom: problemom autohtonosti. Konstatovao je da postoji zazor od bavljenja sopstvenim identitetom, kao i da pop-kultura omogućava preporod kulture, pre nego što je dao reč izdavaču.
Predstavljajući se kao jedini izdavač „prećutane, argumentovane istorije„, Vesna Pešić je opisala zadatak svoje izdavačke kuće kao popularizaciju ovakvih tema na svaki način, što realizuje bibliotekom „Novo doba“. Ovaj roman, izdat kao deo pomenute biblioteke, predstavlja priču o početku civilizacije na reci Ister. Iskoristivši priliku, romanu je zamerila patrijarhalnost: artefakt iz naslova prenosi se sa oca na sina, iako je „najsjajnija vinčanska civilizacija bila matrifokalno društvo„.
Braneći se od ove primedbe, autor se pozvao na tradiciju da se zanatske tajne prenose samo na samrti, i to samo najstarijem sinu, dok je voditelj konstatovao da ovom prostoru patrijarhalnost nije svojstvena.
Tribinu je zaključila Simonida Stanković pesmom „Vinčanoslovlje“ Predraga Todorovića, koju je recitovala u „starobalkanskoj nošnji“.
M. Petrik
fotografija: Neša Ivanić
