U subotu, 28. 2. 2015. godine, objektivno najbolji domaći sajt koji se bavi fantastikom, (Emitor.rs, ako ima sumnji), slavi čak četiri meseca rada.
U prethodnom dvomesečnom periodu, pored ostalog, predstavili smo vam novu stalnu rubriku Knjiga na parče, u kojoj (trenutno) naporedo čitamo i razmenjujemo utiske o „Jednoj ugašenoj zvezdi“ Lazara Komarčića, i (vanredno dobro primljene) liste sa preporukama kinematografskih dela po izboru članova redakcije i saradnika. Očekujte da ćemo sa tim i nastaviti.
Vratimo se, međutim, na naslov. Osim što uređivanje ovog glasila, uz veliko zadovoljstvo koje mi pričinjava, traži određeno vreme, moj je život promenjen kvalitativno. Mnogi ovo ne znaju, ali ja imam glamurozan posao u medijima. Ne mislim, ovom prilikom, na Emitor.rs – mislim, što kaže naš narod, IRL. U medijima, zna se, rade novinari. Do 1. 11. 2014. godine, kada bi neki od njih ušao u moju kancelariju ovim ili onim poslom i pozdravio me sa „Dobar dan, kolega!“, ja sam odgovarao sa „Nismo mi kolege.“ i iz toga izvlačio nekakvo sitno zadovoljstvo. Od tada, iz razloga imanja obraza, odgovaram samo sa „Dobar dan„. Pomenutog zadovoljstva sam se odrekao.
Nadam se da moja žrtva neće biti zaboravljena.
Miloš Petrik, urednik
o kravati i medijima