Смрт Урсуле Ле Гвин изазвала је бројне реакције, а скупови који су тим поводом одржани говорили су с љубављу и поштовањем о животу и великом делу ауторке. Силом прилика то је повод за опште приче без задирања у специфичности и детаље.
Проф. др Александар Б Недељковић је у оквиру свог предмета Научна фантастика на мастер студијама англистике Универзитета у Крагујевцу посебно место посветио научнофантастичним делима Урсуле К. Ле Гвин.
На овој трибини ћемо размотрити зашто Урсулина алегоријска приповетка, парабола, „Они који одлазе из Омеласа“ није научна фантастика, али јесте врхунска књижевност, и зашто је важна за (анти)утопијске студије.
Проф. АБН ће тврдити да је роман Стално се враћајући кући најбољи утопијски СФ роман у књижевности на енглеском језику у другој половини двадесетог века а Тамара Лујак ће читати одабрану, најлепшу поезију из те богате књиге антропологије далеке будућности.
Кроз неколико стотина хиљада година, док наша роботска цивилизација увелико (али, без нас) у једанаест хиљада технолошких база на Земљи, и много других на Месецу и другде, развија врхунску науку, и истражује и осваја свемир, људи, малобројни, подељени у врло мала племена, углавном остају у својим дрвеним кућицама, обрађују своје баштице, никуд не журе, и немају неке велике амбиције нити планове. Живе мирно, близу тла, а ако икуд и пођу, брзо се врате кући. Да ли ће се цела прича о нама стварно тако завршити?
Учествују: проф. др Александар Б Недељковић, Тамара Лујак
