Сви знате, а ако већ не знате: први српски научнофантастични роман је „Једна угашена звезда“ (1902) Лазара Комарчића; први српски — и светски — научнофантастични драмски текст је „После милијон година“ (1889) Драгутина Ј. Илића. Сви знате вевроватно и за Космоплов, Кентаур, Галаксију, Сиријус, Плаву птицу, Алеф, Знак Сагите, Тамни вилајет, као називе који се код нас везују за СФ и фантастику од седамдесетих година двадесетог века наовамо. И ту стоји зјап у познавању, рупа широка скоро седамдесет година.
Миодраг Миловановић након скоро четири деценије бављења овом материјом објавио је књигу „Српска научна фанатстика“ (Еверест Медиа, 2016) у којој је систематски изложио своја сазнања и увиде о развоју нама омиљеног жанра, и то од прото научне фантастике позног 19. / раног 20. века, значаја новинске приче у том периоду, преко тековина надреализма, долазећи поступно до познатијег, истраженијег терена последње трећине 20. века, и тренутка данашњег, где још нисмо дигитализовани умови у етру.
Гост: Миодраг Миловановић, аутор, истраживач
Модератор: Жарко Милићевић
