Заокупљени беспарицом у којој се налазимо, у тегобној борби за квалитет живота, преплављени шундом, често сметнемо с ума да живот чине мале ствари: топла, нежна реч, мудра мисао, свежина јутра, пружена рука, загрљај вољене особе. Све су то ствари о којима не размишљамо много, којима не поклањамо пуно пажње.
Постоје, међутим, особе које такве речи вредно скупљају, носе у себи те мисли, проживљавају их, допуштају им да их оплемене и обогате. Тамара Лујак (1976, писац, преводилац новинар, уредник) је ловац на такве мисли. Жива реч јој је и изазов и инспирација: изазов, јер мами да је ухватите, запамтите и цитирате у пригодној прилици или примените кад вам затреба; инспирација, јер тера на размишљање, на надовезивање, на допуњавање, надоградњу. Тамара нам представља део своје ризнице, блага које је попут змајице сакупљала годинама, из живота и из књига, из главног и из жанровских токова, од познаника и од странаца, сабрано у две књиге: „Ловци на мисли“ и „Међу бисерима“. Богато заступљени у обе књиге су и српски писци фантастике и цитати из њихових дела.
Домаћица вечери а не гост: Тамара Лујак
