Ove godine punoletna, igra Grim Fandango je jedna je od najkompletnijih avantura ikada napravljenih.
Igra je o smrti koja se uspešno odupire istoj, i ne samo zbog toga što je prethodne godine dozivela svoje ponovno rodjenje. Igra koja bi svojim zaslugama lako mogla da priušti sebi kartu za čuveni voz Number Nine.
Priča počinje u agenciji za posmrtna putovanja, u kojoj upravo preminule do njihovog večnog konačista sprovodi turistički agent Meni Kalavera. U zavisnosti od toga kakav su život vodili pre nego što su postali Menijevi klijenti, blaženopočivsi odlaze počinak više ili manje kvalitetnim prevoznim sredstvom. Međutim, klijentela koja se zadesi kod Menija nepogrešivo je ona kojoj nema pomoći, i koja se do svog krajnjeg cilja može kretati jedino uz pomoć štapa. Onog momenta kada kod u agenciju dolazi žena koja je svojim zaslugama i dobrotom zasigurno obezbedila udobnije putovanje, Meni se ponada prodaji boljeg paketa, ali se ispostavlja da i njoj sleduje štap, Meni shvata da ga sve vreme sabotira jedan od kolega i tu pocinje i njegova potraga za spoznajom, srećom i, naravno, ljubavlju.
Menijevo putovanje traje četiri godine, a postoji isto toliko elemenata koji ovu igru vec godinama čine besmrtnom.
Grafika
Glavna stvar kod ove igre je, sasvim sigurno, okruženje. Neočekivano dobra ideja, koja je zapravo suludi spoj stilova: astečka mitologija, meksički Dan mrtvih, i film noir. Uticaji svih elemenata su veoma jaki i sveprisutni, a opet stvaraju smislenu celinu koja čini ovaj posebni svet.
Jedinstveni, i vrlo hrabri kadrovi, i način prelaska iz kamere u kameru sa potpuno različitim pogledima, vrlo novi i zanimljivi u to vreme, nisu ništa manje upečatljivi ni danas.
Intimidating? Me? But I’m your friend. My name is Manny Calavera. I’m your new travel agent.
Jos jedna stvar koja je omogucila igri da odoli zubu vremena i tehnologije, jeste njena sjajna stilizacija. Skoro svi karakteri su kosturi, vrlo jednostavnih, zaobljenih geometrijskih oblika, low poly, a arhitektura je izvedena u Art Deco stilu strogih ravnih linija. Takve genijalne odluke art direkcije su izvukle najbolje iz tadašnje tehnologije, a usput uspele da ne kosta mnogo i ostane vanvremensko. Dovoljno je da pogledamo neke od 3D igara koje su izlazile tih godina sa pokušajima realistične grafike: sve danas izgledaju vrlo zastarelo već na prvi pogled, i odmah je jasno zašto je stilizacija bila super ideja.
Muzika
Muzika inspirisana prvenstveno džezom, svingom i južnoamerčkim folkom, koja savršeno funkcionise i potpuno samostalno, van igre.
Muzika koja vas sa takvom lakoćom uvuče u atmosferu, da iako je slušate nakon igranja igre imate osećaj da se nalazite u Kazablanki sa cigaretom i viskijem u ruci dok čekate da ljubav vašeg (večnog) života zazvecka kostima kroz vrata. Uz remasterovanu verziju, izašao je ponovo i saundtrek snimljen sa punim orkestrom koji više ne pati od problema stare tehnologije, MIDI-ja i kompresija, pa je uživancija još veća.
Pisanje
Dakle, Tim Šejfer. Tačka.
Raznoliki spektar sjajno napisanih i nezaboravnih karaktera i naizgled blesava, jednostavna i naivna radnja koja to uopšte nije, su pravi nosilac ove igre. Priča vas lagano uvlači od samog pocetka i vuče sve dublje i dublje do kraja igre, tako da se sve više vezujete za karaktere i ne žpozelite da ustanete od kompjutera dok ne saznate kraj Menijeve priče, dok vas nesvakidašnji humor i glupave igre rečima teraju da se smejete do suza celim putem. Prebogata sitnicama i detaljima, ova igra je dovoljan razlog da pomislite da je balon u obliku Roberta Frosta najingenioznija stvar na svetu.
Is it hard to kiss up to the boss so much with no lips?
Još jedna stvar koja je sjajna i odlikuje celu tu zlatnu eru avantura je što vas igra ne drži za ruku i ne vodi i ne govori vam šta treba da radite. Nema hinta, nema helpa a.k.a. no pain, no gain. Sedi i razmišljaj šta da radiš sa tom zagonetkom dok ne odlepiš. Ili ti drugar proda foru, zato sto je ubo slučajno.
Inovacije
Naravno, ovo ne bi bila jedna od najboljih igara u univerzumu da nije donela i neke inovacije u svet avantura, a i video igara en général.
Grim Fandango je bila prva igra LucasArtsa koja je rađena sa 3D grafikom na prerenderovanim pozadinama i kroz koju si mogao da se krećeš tank kontrolama (koje, priznajem, nisu baš svi obožavali). Surveilance cam kamere kojima se menjao pogled kada biste se kretali po sceni su bile još jedna od stvari koja su činile da igra izgleda sveže, a izgledaju zanimljivo i danas.
This deck of cards is a little frayed around the edges. Then again, so am I, and I’ve got fewer suits.
Najzanimljivija od inovacija, po meni, bio je interfejs. Inventar koji je zgodno smešten u džep sakoa, kroz koji se lako skroluje i pregleda uz duhovite komentare glavnog lika je super zanimljiv. Na samoj sceni nema suvišnih ikonica, notifikacija, barova i pomoći, a posebno zanimljivo bilo je pracenje govora tela glavnog lika po sceni. Objekti od važnosti na scenama nisu bili nikako obeleženi, ali ako biste prošli pored njih Meni je okretao glavu u njihovom pravcu. Taj head tracking danas nije ništa novo, ali u to vreme je bilo baš wow i nov momenat. I još uvek izgleda super.
Preporučujem svima koji nisu igrali, kao i onima koji jesu nekad davno, da probaju Grim Fandango sada kad je ponovo lako dostupan i ne morate da imate završen ETF da biste ga pokrenuli.
U remasterovanoj verziji možete cak da uključite i komentare kreatorskog tima dok igrate, koji će svakako doprineti tome da bude jasno zašto ova igra nosi kultni status već toliko godina.
Milica Todorović, vizuelna umetnica
slike preuzete sa zvaničnog sajta, i biće sklonjene na zahtev imaoca prava
