Ovog ponedeljka, 25.04. u Fantastičnoj čitaonici se govorilo o klasičnom SF delu Isaka Asimova „Bogovi lično“.
Roman „Bogovi lično“ je formalno podeljen u tri celine, svaka naslovljena delom Šilerove rečenice „Protiv gluposti (…)i bogovi sami (…)bore se uzalud“. Radnja se dešava u bliskoj budućnosti, kada Zemljani, otkrićem principa razmene energije sa dalekom i nepoznatom civilizacijom uspevaju da reše sve ekološke i energetske probleme. Zaplet nastaje kada se jedan naučnik otkriva da promena zakonitosti različitih univerzuma do koje je došlo korišćenjem ovog principa može imati katastrofalne posledice po našu planetu i život na njoj… Ovaj roman, koji sam Asimov naziva najdražim, bavi se složenim etičkim i egzistencijalističkim temama, i postavlja pitanje imamo li prava da uništimo tuđ univerzum da bi sačuvali svoj.
korice prvog izdanja
Na početku debate, profesor Aleksandar B. Nedeljković, prevodilac romana od njegovog prvog domaćeg, ispričao je prisutnima da je Asimov inspiraciju za pisanje dobio tokom razgovora sa svojim prijateljem Robertom Silverbergom o mogućnosti postojanja izotopa Plutonijum 186, ako ne u našem, a ono u nekom drugom univerzumu. Takođe je prisutnima otkrio da „Bogovi lično“ imaju i nastavak, doduše nezvanični i parodičan, u vidu kratke Silverbergove priče „The Asenion Solution“, koju je ovaj napisao podstaknut uspehom Asimovljevog dela.
U nastavku razgovora koji je vodio Žarko Milićević uz aktivno učešće Miloša Petrika i povremeno uključivanje (nažalost malobrojnih) prisutnih, raspravljalo se o višeznačnosti značenja reči „Bogovi“ u naslovu, poreklu imena koja je Asimov dao vanzemaljcima, da li su dve opisane rase vanzemaljaca jedini žitelji planete sa koje Zemlja crpe energiju, problemu političkog identiteta stanovnika Meseca, okasneloj fascinaciji toples-kulturom kod Asimova… istaknuto je i da „Bogovi lično“ predstavljaju odmak od standardnih Asimovljevih tema, tj.robota i ljudi – jer većinu likova čine vanzemaljci.
Učesnici su se mahom složili da je kvalitativno najbolji središnji deo romana, koji opisuje vanzemaljski svet, a najslabiji završni, treći deo koji se odvija na Mesecu. Po mišljenju prof. Nedeljkovića, „Bogovi lično“ su najbolji roman Isaka Asimova (ali ne i najbolje napisano delo), Milošu Petriku je utisak kvarila izvesna arhaičnost i istorijska zastarelost, naročito u trećem delu, dok za Žarka Milićevića roman i dalje deluje „osvežavajuće“, naročito zbog izbora teme koja je veoma retko eksploatisana u modernoj fantastici.
Bojan Marković
