Pokazalo se da je čak četvoro od desetak prisutnih pročitalo roman, a još dvoje ga je započelo. Iako je „Prvih petnaest života Harija Ogasta“ dobila nagradu za najbolji SF roman godine (Memorijalna nagrada Džon V. Kembel), njena autorka osim naučne fantastike, koju objavljuje pod pseudonimom Kler Nort, piše i pod imenom Kejt Grifin (epsku fantastiku za odrasle) i pod svojim pravim imenom Ketrin Veb (epsku fantastiku za omladinu).
Korice
U skladu sa takvom žanrovskom raznovrsnošću, i Životi se tek približno mogu definisati kao „SF sa kvantnim objašnjenjem“ dok je mnogo tačniji predloženi naziv za podžanr „proza o reinkarnaciji“. Naime, roman opisuje svet u kome mala grupa ljudi neprekidno iznova proživljava svoje živote uz sećanje na to kako su se dotle odigra(va)li. Radi uzajamne ispomoći, formirali su tajno društvo reinkarniranih, ili kalačakri, pod nazivom Kronos klub; glavni junak, Hari Ogast, osim što se stalno iznova rađa pod istim traumatičnim okolnostima 1919. godine, poseduje i savršeno eidetsko pamćenje.
Svakako da se odmah zapodenula rasprava o logičkim rupama u ovako zamišljenom svetu – pojedini čitaoci (Petrik) su čak crtali dijagrame kako bi ustanovili da li je opisani niz događaja izvodljiv – a osnovna ideja opisana je kao „mnoštvo malih zatvorenih ciklusa u jednom velikom skupu“ (Butković). Čitaoci su se složili kako su logički propusti prisutni (kao i gotovo uvek kada se radi o putovanju kroz vreme), ali Kler Nort piše dovoljno dobro da ih za vreme čitanja učini verodostojnim.
Naglašeno je da je glavni junak vrlo bled i neupečatljiv lik, dokje, naprotiv, negativni junak znatno interesantniji i šarmantniji (pojedine čitateljke podsetio je na mladog Orsona Velsa). Raspravljalo se i o kvalitetima knjige, pri čemu su izdvojeni upečatljiv stil, odsustvo romantike tj. cmoljavih ljubavnih priča i potraga junaka za smislom života, a članovi kluba sukobili su se oko dela koji se odigrava u SSSR-u pedesetih godina i koji je, prema većini čitalaca, najslabiji segment romana (u kome pomalo dolazi do izražaja autorkino nepoznavanje stranih jezika i kultura). Najvatrenije se raspravljalo o tome koliko je verovatno da bi sovjetska prostitutka pedesetih godina sa mušterijom raspravljala o Bulgakovu.
Pomenuta je i mogućnost filmske adaptacije koja bi se suočila sa izvesnom nefilmičnošću knjige, odnosno potrebom da se jasnije razluče pojedini životi glavnog junaka. Konačno, nagoveštene su i mogućnosti koje ova postavka pruža nastavcima ili drugim knjigama smeštenim u isti univerzum (univerzume): „A šta ako se kalačakra rodi kao rob u starom Egiptu? – Izvući će te! Eto, Mojsije je bio član Kronos kluba!“
Tijana Tropin
