Seksualna revolucija je sintagma kakvu bi trebalo staviti u prvu rečenicu svakog teksta da bi se privukla pažnja čitalaca, ali takođe i deo istorijskog konteksta u kojem Žan-Klod Forest stvara svoju najpopularniju stripsku junakinju. Ostatak konteksta mogao bi se pojednostavljeno svesti na pokušaj vickastosti iz naslova: sledeći tradiciju „dijaloga“ sa žanrovskim prethodnicima, Forest usvaja formulu klasičnih serijala o Flešu Gordonu, Baku Rodžersu, i Denu Deru, i prilagođava je sopstvenom hajdmoreći senzibilitetu.
Vidi, ima i Humor!
Dakle, dok se na drugoj strani Atlantika superjunaci uveliko vraćaju i potiskuju SVE ostale žanrove, a Sten Li, Džek Kirbi, Stiv Ditko i drugari grade svoje „Srebrno doba“ stripa, Forest počinje da objavljuje (1964) strip o ženi koja skakuće sa planete na planetu i iz kreveta u krevet (retko bez društva): Srebrno doba na galski način.
Svako je, seko. Makar jednom.
Barbarela je svemirska putnica sa Zemlje, taze diplomirala na humanističkim naukama, koja bez nekog posebnog razloga („Kakve nesreće, kakva ljubavna razočarenja (sic!) gone ovu devojku da sama luta kroz zvezdani sistem toliko udaljen od našeg?“, prema domaćem piratskom izdanju koje nam je palo šaka) dospeva na planetu Lition, gde odmah upada u avanture i ispada iz odeće.
Tip avanture prati formulu iz već pominjanih klasičnih serijala: lokalno
Da li da se farbam u podmuklo, ili u okrutno…
stanovništvo je u nekoj vrsti međusobnog konflikta. Dolazak svemirskog istraživača poklapa se (gle čuda!) sa paroksizmom lokalne krize, i ujedno se ispostavlja njenim rešenjem na ovaj ili onaj način. Istu formulu Forest će koristiti u svom mamutskom serijalu Les naufrages du temps desetak godina kasnije, a usvojio ju je verovatno iz istog izvora i Džin Rodenberi za big concept postavke filozofskijih epizoda „Zvezdanih staza”.
Barbarela u epizodi „Nisam inženjer, al’ mogu da pogledam“
Primera radi, već u prvoj avanturi, Barbarelin svemirski brod pada u staklenik pun ruža, čije trnje (naravno, naravno) cepa njenu odeću. Ispostavlja se da je ružičnjak od suštinske važnosti za ekonomiju varoši Kristalije, čiji stanovnici žive od izvoza cveća na druge svetove. Ne lezi, ipak, vraže: da bi postigli tropsku temperaturu unutar svojih staklenika, stanovnici Kristalije skrenuli su podzemnu toplu reku, i zbog toga ušli u rat sa svojim susedima, koji od nje žive.
Barbarela ovaj sukob rešava tako što posreduje između Kristalijskih disidenata i
Koristim ovu priliku da se zahvalim prevodiocu na izuzetnom ugođaju.
umerenjaka sa druge strane (koji prvo pokušaju da je kamenuju, ali se kasnije njihov vođa nesebično ponudi da je ugreje). Nemajući, međutim, s kim da proslavi pobedu dobra nad zlim, Barbarela odježđuje u sledeću avanturu na raketi zgodnog Kapetana Dildana. Majke mi.
Ove „plemenito-naivne“ zaplete prati crno-beli crtež varijabilnog kvaliteta, ali prepun lepih slika i originalnih motiva, u svakom slučaju napredak u odnosu na kockastu déco stilizaciju iz SF serijala prethodne generacije. Na prvi pogled se vidi koliko su (na primer) pozadine čak i iz ranijih epizoda stripa uverljivije i modernije nego one iz filmske adaptacije Fleša Gordona ili televizijske Baka Rodžersa. Što je, istina, lako kada je budžet za scenografiju jednak budžetu za mastilo, ali ipak!
Ne bismo preterali (najverovatnije) kada bismo rekli da je ovaj spoj melodramatičnog idealizma, mešovite fantastično-erotske žanrovske (ne)opredeljenosti i tehnički solidno izvedenog crteža presudno uticao na formiranje ondašnje scene.
Korice domaćeg izdanja
Na kraju krajeva, kako bi izgledali Les Humanoїdes Asociés da nisu imali Barbarelu u svojoj prošlosti? Kako, zatim, Heavy Metal (i magazin i film)? I na šta bi ličila kultna filmska ostvarenja iz sedamdesetih i osamdesetih („Loganov beg“, „Ratovi zvezda“, „Zardoz“)? Tragove ovog optimističnog (trans? meta?)humanizma možemo pratiti sve do kraja osamdesetih, kada žanrovski autori koji su otkrili crnu boju dominiraju, od svemira imamo praktično samo „Zvezdane staze” i horor (što nije loše, da se razumemo), a granice SFa idu na unutra, ka sajberspejsu.
Zemljanke nisu nezahvalne
Čini se da se svemir kao okruženje ipak vraća u žanr, i to već neko vreme. Imali smo „Gravitaciju“, „Međuzvezdanog“, pa i „Čuvare galaksije“ krajem godine dobićemo i nove „Ratove zvezda“. Hoće li Ridli Skot, koji je zadužio „mračnu“ stranu naučne fantastike „Istrebljivačem“ (i opteretio „Prometejem“), svojim dolazećim „Marsovcem“ doprineti povratku svemira u naučnu fantastiku, i naučne fantastike u svemir? Videćemo evo koliko odmah.
O filmskoj adaptaciji Rožea Vadima i verovatno najpamtljivijoj ulozi Džejn Fonde (sa mogućim izuzetkom „Kineskog sindroma“) pre neku godinicu pisao je na svom blogu naš Nenad Pavlović.
Miloš Petrik
