TRIBINA: „Čovek u visokom dvorcu“

Kao poduži uvod u tribinu, oni koju to još uvek nisu učinili, mogli su da pogledaju pilot epizodu serije „Čovek u visokom dvorcu“, prema istoimenom romanu Filipa K. Dika.

https://www.youtube.com/watch?v=UIDKPydxAFM

Ovaj relativno visokobudžetni projekat kompanije Amazon započeo je svoj život poput svojevrsnog probnog balona, i tek nakon povoljnih reakcija publike odlučeno je da će i ostatak serije (naručena je kompletna sezona) biti snimljen, a početak prikazivanja se očekuje negde tokom 2016.

Nakon pogledanog pilota, razvila se kraća diskusija koju su (zajedno s posetiocima iz publike) vodili Miloš Petrik i Relja Antonić. Tom prilikom ponovljeni su neki dobro poznati podaci o Diku i njegovom opusu, načinu pisanja, životu, iznete su neke generalne opservacije o dosadašnjim ekranizacijama Dika, i sumirani su utisci kad je reč o pilot epizodi „Čoveka u visokom dvorcu“.

Istaknuto je kako Dikovo pisanje s jedne strane nije toliko zahvalno za ekranizacije, bar ne za one verne izvorniku, zbog njegovog stila pisanja koji se ogleda u toku misli kojeg nije lako pratiti, dok su s druge strane Dikove ideje uvek bile plodne za dalju razradu, makar se to (najčešće) svodilo na preuzimanje nekih motiva i generalnog ugođaja (SF scenografije). U tom smislu su pomenute neke od prethodnih ekranizacija Dika, kao što su „Blejd Raner“, „Totalni opoziv“ i „Suvišni izveštaj“. Kao redak primer izuzetno verne adaptacije pomenut je animirani film „Tamno skeniranje.“

„Čovek u visokom dvorcu“ je na osnovu pilot epizode ostavio utisak još jednog dela u kome će biti stavljen akcenat na glavne motive dela koje govori o jednoj mogućoj prošlosti (u vreme kada je roman pisan – sadašnjosti), odnosno o Americi dvadeset godina nakon što je Nemačka pobedila u Drugom svetskom ratu; kao i na opšti SF ugođaj u smislu toga kako ta Amerika izgleda, što je u slučaju ove konkretno priče bitna stavka, a oko čega su se producenti serije izgleda dobrano potrudili. S druge strane, mnoge izmene kad je reč o zapletu i likovima su takođe pomenute, i čini se ta je tu već bilo znatno više skepse među prisutnima.

Kao pozitivna stvar istaknute su mogućnosti koje format TV serije nudi (u odnosu na filmove) kad je reč o prostoru za razvoj likova, mada je primećeno kako su već u startu pojedine stvari pojednostavljene u odnosu na Dikov roman (ponešto od toga je verovatno i neizbežno kako bi se gledaoci ne bi zbunili već u startu), i da je naročito zanimljiva jedna velika izmena koja se odnosi na postojanje vrlo prisutnog pokreta otpora na tlu okupirane Amerike, što se može tumačiti kao (očekivani) optimizam tvoraca serije u odnosu na ipak mračniji Dikovu viziju.

U mnoštvu komentara, pretresanju detalja, poređenja sa izvornikom, kao i nagađanja o tome u kom će pravcu dalje ići serija (i koliko će se udaljiti od romana), čini se da je donet i kakav prećutni zaključak kako je pilot ipak dovoljno zanimljiv, i da će većina ljubitelja Dika dati šansu ovoj seriji kada se najzad pojavi na našim TV ekranima. Ali da će kompleksnost priče najverovatnije ostati „zarobljena“ na stranicama romana za koji je prisutni Aleksandar B. Nedeljković (koji je preveo nekoliko Dikovih romana na srpski) izjavio da je to „jedan od sto najboljih romana američke književnosti.“ Ako do sada niste pročitali ovaj roman Filipa K. Dika, pravi je trenutak da proverite koliko je ova pomalo smela izjava tačna.

Miloš Cvetković