https://www.youtube.com/watch?v=crIaEzXgqto
(primedba urednika: ovaj prikaz poslat je kao odgovor na ranije objavljen prikaz istog filma)Kada se u odbranu nekog komercijalnog filma potegne argument dumb fun, mnogi odmahuju glavom, ne zbog toga jer svi od filmova očekuju kompleksna umetnička dela ili naučne studije, već zato što mnogi od tih filmova nisu dumb fun nego samo dumb (možda se sećate jednog opšte priznatog dobrog dumb fun filma, zove se Star Wars).
Recept za zabavni deo filma nije prost, i zapravo, jako retko uspeva. „Marvel“ je došao do tog recepta posle dosta smuti-pa-prospi pokušaja. Ja nisam zakleti obožavalac „Marvela“: stripova sam pročitao mnogo, a voleo malo, dok bih većinu adaptacija smestio između kategorija „negledivo“ i „OK“. „Osvetnici” je prvi film iz franšize koji ubo dobitnu kombinaciju, i nisam očekivao da će se tako nešto ponoviti. „Čuvare galaksije“ sam seo da gledam spreman da ih zamrzim (jer su svi rekli da je dobar, logično) samo da bih mu na kraju lupio 8/10 na IMDBu. Koja je onda to formula za zabavnu SF-akciju?
Mislim da univerzalne formule nema, postoje neka pravila ali ona moraju biti adaptirana da bi se uklopila u zadatu formu. Glavni zadatak svakog filma je da izazove suspension of disbelief, tj. da nas toliko uvuče u svoj svet da nas natera da ignorišemo sve njegove gluposti, mane i propuste. Kod stripskih adaptacija je to naročito težak zadatak, jer zahteva balansiranje između izvornog materijala (da bi se zadovoljili fanovi) i radnje koje će biti zabavna i publici koja nikad nije ni čula za strip po kome je film rađen. A još sve to treba napraviti tako da ne izgleda retardirano.
Ovo poslednje je „Marvel“ savladao još sa X-Men filmovima. Dakle, koliko god fanovi kukali, na svetu ne može biti milion kostimiranih super-heroja. Zapravo, niko ne sme biti kostimiran, što ne znači da ne postoji neki drugi način da se ikonski izgled likova preslika na ekran. To može biti nošnja sa druge planete, uniforma, ili kaciga koja omogućava disanje u svemiru; helanke ne dolaze u obzir. U „Čuvarima galaksije” ovaj zadatak je bio još lakši, jer se celokupna radnja dešava u dalekom svemiru, tako da sve prolazi, ali ipak se filmu mora odati priznanje na ubedljivo otelotvorenje zelenih, crvenih i plavih ljudi, kao i rakuna koji govori i ima drvo za telohranitelja. Dakle, likovi liče na svoje stripske originale, ali ne izgledaju urnebesno smešno. Drugo, likovi moraju da budu likovi: ne kartonski isečci koji se dva sata makljaju ispred zelenog platna. Tu je jako bitan kasting. Glumci moraju pre svega biti markantni i upečatljivi, i u ovom slučaju to itekako jesu: Kris Pret je smotan i zabavan, Bredli Kuper je jako uverljiv rakun, Botista uspešno glumi samog sebe, a Vin Dizel glumi drvo. Još bitnija je interakcija među likovima: oni moraju da RADE nešto, da učestvuju u akciji, da diskutuju, da se vole, mrze, prepiru, muvaju, bilo šta čime bi pokazali zapravo koje su njihove osobine. Likovi koji se oslanjaju na prosti istovar informacija ili na to da ljudi već znaju sve o njima iz stripova obično ispadnu sivi i bljutavi.
Druga bitna stvar u ovakvim, i zapravo svim filmovima, je tempo. Akcija ne sme da bude prespora, prebrza, ili da ide kreni-stani kao dotrajali Jugo, već treba da bude glatka vožnja rolerkosterom. Ako akcija krene, mora da ide do kraja, ali i da napravi pauzu i izgradi neizvesnost za sledeće uzbuđenje.
Takođe je bitno i mesto dešavanja radnje. Ono mora biti upečatljivo i srazmerno događajima u filmu. Teško je uzeti za ozbiljno bitku o kojoj visi sudbina multiverzuma ako se ona odvija u Onehorsetown, Nevada, kao u „Toru”. Svet GotGa je jednostavno epski, budi maštu ostavljajući utisak da je u njemu sve moguće. Lokacije u kojima se odvija radnja su veoma raznovrsne i smenjuju se prateći radnju koja se u njima dešava: jurnjave i parkur-tuče dešavaju se na otvorenom, gde više dolaze do izražaja, dok u mračnijim zatvorenim lokacijama tipa unutrašnjost svemirskog broda radnja usporava.
Radnja filma, priznajem, nije ništa posebno: pozitivci i negativci jure MacGuffin, i to je to. Međutim, prosta radnja ne mora da bude hendikep, naročito u ovakvim filmovima; sličnu radnju su imali i prvi i treći deo Indijane Džonsa. Zapravo, prostija radnja može i da doprinese užitku. Preterani (a neuspeli) napori da se izmisli topla voda ili nasilno nametne nekakva ne-dovoljno-duboka filozofija samo kvare zabavu.
Glavni razlog uspeha „Čuvara galaksije“ verovatno leži u tome što film ima po nešto za svakoga: akcije i humora, džemske za bate i beefcake za seke, rakuna za decu (i one koji se tako osećaju), i easter eggova za ljubitelje stripa (ja sam cvileo na pojavu Tanosa, iako je bio na ekranu dva minuta i nije imao nikakvu poentu (znam da sam rekao da nisam fan stripova, shut up, ovo je Tanos!)). Dodajte na to zanimljiv i relativno nesvakidašnji saundtrek*, kvalitetnu produkciju i neverovatno sreću da ništa veliko nisu zas*ali, i eto jednog od najboljih dumb fun filmova decenije.
Da se razumemo, film „Čuvari galaksije“ nije ni približno dobar kao Star Wars (originalna trilogija, naravno), ali verovatno jeste the next best thing.
Nenad Pavlović
*Napomena: iako je saundtrek filma maltene isti kao plejlista koju slušam svaki dan, ne delim opšte oduševljenje, ne priznajem nijedan saundtrek koji nije komponovan posebno za potrebe filma.
Skroz dobra kritika Kino. Ne bih se mogao vise sloziti.
Dobar odgovor i dođe mi da napišem odgovor na odgovor, čisto dumb funa radi.
Nego… kritika odgovoru: ne razumem zašto Marvel stavlja pod navodnike. lol.
Drugo, vrlo, vrlo bitno: X-Men nije radio Marvel. Marvel Entertainment jeste naveden kao deo produkcionog tima, ali GotG i ostali „pravi“ Marvel filmovi su Marvel Studios. Zasebna kuća. I oni nemaju prava na XM i Spider-Man i F4. I još svašta nešto.
Treće, Upravo su Avengersi (i drugi Marvel Studios filmovi) dokaz da superheroji mogu da idu okolo u svojim uniformama iz stripova. Meni je iskreno najgluplje kad nešto pokušava da spoji sve u sebi, pa da bude i superherojski film i „ozbiljna drama“ i da onda bude fazon „a ne, nije verodostojno da oni hodaju okolo u svojim uniformama“. Ali jeste verodostojno da Magneto premesti Golden Gate Bridge. lol.
Četvrto, takođe vrlo bitno: niko ne juri Mekgafin. Svako ko iole pažljivije prati šta Marvel Studios radi sa multiverzumom zna da sve to vodi nekuda – prva faza vodila ka Avengers, a odatle dalje ka Avengers 2, pa sad 3/4 (pošto se Infinity wars deli na dva filma). I znamo da je Tanos upleten još od kraja prvih Avengersa. Ovde ima malo širu ulogu, posle će imati još širu, jer rekoh – „mekgafin“ su infinity stones oko kojih će se vrteti priča u 3/4. Avengersima. To ne mora da zna onaj ko bi da gleda GotG kao zaseban film i da uživa u njemu… ali ako već pišemo o filmu, ajde onda prave informacije.
I još nešto se setih što sam saznao neki dan – Gunn svoje filmove snima tako što na snimanju glumcima već pusti muziku. Osim pesama s vokmena, glumci su slušali i ostatak muzike, jer je Gunn naložio kompozitoru da mu unapred uradi muziku. Malo uvrnuto, ali zanimljivo.
„Marvel“ je pod navodnicima mojom krivicom, budući naziv studija.