Sve i svja se roji ovih dana oko raznih veštačkih inteligencija (nadalje u tekstu: AI). Te Gugl u novim Piksel telefonima ustvari prodaje novi AI koji će da vas još više špijunira ali i olakša život na nove načine, te pad funte ispod evra su ‘skrivili’ berzanski AI mešetari, te CIA ima deep learning servere koji pište pred veće nerede…
Pošto se je u to razumem dovoljno da kažem da se u to ne razumem uopšte, u goste sam pozvao Miloša Rančića, sistem inženjera, wikimedistu, i čoveka koji pre svega voli da čeprka po stvarima, da probamo da kroz razgovor nešto predstavimo publici,
A mi se okupili oko jednostavnog i konkretnog povoda: ima jedan mali AI, Bendžamin se zove, i napisao je scenario za kratki SF film koji možete pogledate na http://benjamin.wtf/ Pojavilo se dosta tih „mekih“ AI koje mogu da „slikaju“ kao stari majstori, da prave muziku u stilu Bitlsa recimo, i eto pretenduju i na polje umetnosti a ne samo da vas razbiju u šahu.
Ako se odvažite, videćete da je Bendžamin ispovratio gomilu somnabulije, kao da su ga punili pečurkama umesto scenarijima SF filmova. Ovi lažni Biltesi nisu toliko nesrećni.
Da bismo postavili nekakve smernice, a i da se oporavimo od Bendžamina, pogledali smo TED izlaganje Džeremija Hauarda Divne i strašne implikacije kompjutera koji uče: ukratko je prikazan koncept mašinskog učenja, i pokazuje za šta je bilo sposobno te davne 2014. godine, od koje smo danas udaljeni, jelte, svetlosnim godinama, a mi smo svejedno bili podosta iznenađeni.
Pošto nas je bilo dovoljno malo da grupno diskutujemo i aktivno učestvujemo, razgovor se rasplinuo na sto strana i primena AI, od smart frižidera do ratnih igara. Da, u usko specijalizovanim ustanovama razne AI zasnovane na „deep learning“ već godinama prebiru po poznatim podacima i vade nove zaključke. Da, razbijaju nas u proceduralnim igrama (šah, go, itd). Da, špijunuraju nas junački (sve nas, vasceli internet). Uz sve to, ipak nismo baš uspeli da prenesemo koliko smo svedoci revolucije u primeni AI kod krajnjih korisnika — nas. „Budućnost je tu, ali nije ravnomerno raspoređena“, reče svojevremeno Vil Gibson. Za neke stvari se baš vidi ta razlika.
