Juče, 20. 6, u okviru redovnog programa čitaonice Društva „Lazar Komarčić“, bavili smo se neobičnim, ali važnim izdavačkim poduhvatom: antologijom „Nova postmoderna/alternativna srpska fantastika“, koju su priredili Sava Damjanov (postmodernu) i Boban Knežević (alternativnu). Knjiga je objavljena 1994. godine, i u njoj su se našla tada aktuelna imena glavnotokovske književnosti sa fantastičnim elementom kao i nešto čistije žanrovski slipstrim pisci (kompletan sadržaj u produžetku).
Da li zbog grada, apatije, ili već neke druge sezonske nepogode, od zastupljenih autora u malobrojnoj publici zatekao se jedino Zoran Stefanović. Srećom je pomenuti došao snabdeven anegdotama i pričama iz perioda nastanka ove zbirke. Kao što to obično biva kada se bavimo stigli smo otprilike da pomenemo svaku priču, njenog autora, i nešto malo o radnji, uz retke komentare publike. Pa tako bi kazato (između ostalog): da u ovoj knjizi nijedan predgovor nije gubljenje vremena; da su se u oba dela našla imena koja su i danas relevantna; da nije sve jednako dobro ostarilo; da je Mileta Prodanović uspeo da podlo podvali moderatoru da se slabo razume u istoriju slikarstva (sram ga bilo!); da je ono što je Velimir Ćurgus Kazimir pisao kao satiru sada redovan diskurs opskurnih ćoškova Interneta; da je za nepravnike bolje da ni ne pokušavaju funkcionalni stil koji ne razumeju; da još uvek čekamo Ederlezi Rising.
U anegdotalnom delu večeri, Zoran Stefanović nas je prosvetlio pričom o nastanku ove knjige u uslovima bizarnog (još malo pa postmodernog) nivoa nemogućnosti: 1994, u Hotelu „Jugoslavija“, gde se motaju Arkanovi i ruski dobrovoljci, u izdanju Studentskog izdavačkog centra, tada pod kontrolom vladajuće partije u prosvećeno-pluralističkoj kulturapsolutističkoj fazi dijalektičog razvoja, sastavlja se i prelama antologija u kojoj mesto nalaze i davno etablirani pisci, i mladi lavovi i lavice trivijalne književnosti. Umesto zaključka, nadamo se 1) nekom dramaturškom tretmanu samog procesa sklapanja ovog dela i 2) na predlog Zorana Stefanovića, diskusije o ovoj knjizi u kojoj bi učestvovao što je moguće veći broj živućih autora, uz, naravno, urednike.
Miloš Petrik
Nova postmoderna srpska fantastika (uredio Sava Damjanov)
Sava Damjanov – Srpska fantastika od srednjeg veka do postmoderne (predgovor)
Milorad Pavić – Blato
Milorad Pavić – Zapis na konjskom ćebetu
Milorad Pavić – Večera u krčmi „Kod znaka pitanja“
Miodrag Vuković – Piletić, Kvočkica
David Albahari – Nema pesma
Velimir Ćurgus Kazimir – Jedno shvatanje Vizantije
Milenko Pajić – Nova biografija Horhea Luisa Borhesa (1899-1984)
Ljiljana Jokić Kaspar – Obožavalac
Svetislav Basara – Fatalna žurka
Vasa Pavković – Monstrum
Radoslav Petković – Kratka istorija besmrtnika
Predrag Marković – Tavorska svetlost
Mihailo Pantić – Orgulje i jezera
Miki Šepard – O Hipnosu koji boravi na ostrvi Lemnu kao gospodar svih Bogova i ljudi
Mileta Prodanović – Gospodara njegovog glas
Nemanja Mitrović – Trn
Vladimir Pištalo – Milorad Pavić – Izabranik
Sreten Ugričić – Devica i jednorog
Nova alternativna srpska fantastika (uredio Boban Knežević)
Boban Knežević – Nova srpska fantastika (predgovor)
Dragan Filipović – Bežim u noć
Aleksandar Marković – Avanture belog nosoroga: ekstazi
Ljiljana Praizović – Herbarijum
Zoran Jakšić – Paragraf sedmi
Veronika Santo – Vrt pramčanih figura
Zoran Stefanović – Na proleće, ljubićemo se
Vladimir Lazović – Preko duge
Radmilo Anđelković – Dan Mitre
Zoran Nešković – Predveče se nikako ne može
Goran Skrobonja – Ljubavnici
Ilija Bakić – Oči Janusa
Oto Oltvanji – Umirući leptir
Boban Knežević – Prosjak i kockar
Još smo u 1994. godini. To je lepo. Nikako da krenemo dalje. Da se ne sprema neko da odradi nešto slično u 2016.? Ne? Ma, šta će nam nove knjige. Daj da čitamo samo ono što je napisano 1994. godine iznova i iznova. Možda je bolje da se razgovaralo o tome zašto već 22 godine nije napravljeno ništa slično i da li će više ikada? Za većinu ljudi ovde kao da je vreme stalo.