23. maja, u redovnom terminu Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ održana je tribina o Marvelovom najnovijem filmu „Kapetan Amerika: Građanski Rat“ na kojoj su govorili filmski kritičar Milan Krunić, producent Andrijana Sofranić, kritičar Miloš Cvetković i Miljan Tanić kao moderator. U živahnoj atmosferi, takmičari učesnici su izneli najpre ono što im se u filmu nije dopalo, a čega je bilo izuzetno malo i svodilo se na „previše likova“ („ali su svi dobro uklopljeni“) i „loš negativac, kao i uvek“ („ali ovog puta to ne smeta toliko“). U nekom trenutku je publika preotela tribinu i počela takoreći da vodi zasebnu diskusiju o tome da li je Ajronmen negativac u filmu ili ne, dok im Tanić nije oduzeo reč i dao je ponovo učesnicima panela, koji su izneli ono što im se u filmu dopada.
Tanić, Cvetković, Sofrenić, Krunić
Usledile su salve oduševljenja režijom, scenarijom, montažom, fotografijom, sporednim likovima, načinom na koji su neki likovi predstavljeni (Crni Panter, Spajdermen), glumom, emocijom… a potom je publika ponovo dobila reč da izrazi svoje oduševljenje pojedinim likovima.
Za kraj je ostavljeno neizbežno poređenje s drugim filmom o sukobu superheroja i pitanju njihove odgovornosti za uništenja infrastrukture i ljudskih života prilikom misija koje odaberu, „Betmen protiv Supermena“. Ustanovljeno je da je „Građanski rat“ kulminacija 12 filmova, rađenih od 2008. do danas, dok je DC svojim filmom pokušao da proces skrati na jedan do dva filma, što im se obilo u glavu. Određeni članovi publike su negodovali, braneći Betmena i Supermena, Zeka Snajdera i DC, ali je diskusija prošla u drugarskoj atmosferi i bez većeg broja žrtava.
Ukoliko želite da čujete šta su Krunić i Tanić još imali da kažu o Građanskom ratu, to možete čuti ovde, kao što je Tanić podsetio i publiku na samoj tribini.
Miljan D. Tanić
fotograf: Goran Tomović
Ili su svi redom pali pod uticaj neviđenog hajpa (histerije) podignutog oko ovog filma, ili sam ga ja gledao sasvim nakrivo nasađen i stekao pogrešan utisak. Ovo mi je jedan od najslabijih Marvelovih filmova do sada; neubedljiva priča (koju svi hvale), neubedljiva i preterana scena na aerodromu (koju svi hvale), inače prepuna rupa i besmislica, tipa OGROMNI Ant Man, pa „raspričani“ Spajdi (nešto na nivou predškolskog uzrasta), pa nejasno prisustvo nekih likova, to jest njihova motivacija (kao da su sa neba panuli), itd. Ceo film mi je bio neubedljiv. Najgora mi se čini sama premisa sa optužbama UN-a (prisustvo dotične organizacije me je duboko ganulo) da su za sve što se dešavalo krivi upravo oni koji zapravo nisu to ni izazvali – Avengeri (gde ste, da ste, što grdne glave polupaste?). Pa to je budalaština. Uloga Vilijama Harta je promašena i prazna, što ne čudi s obzirom da je njegovo prisustvo u priči isto takvo (baš kao i veći deo scenarija). Zatvor u koji su strpali pobuenjene Avengere mi je stegao stomak jer mi je jasno da su dotični u njemu zatvoreni protivrpavno i bez pravog razloga, osim što im je neko namestio UN na vrat. Toni Stark… šta se dešava sa Tonijem Starkom? Pa pošaljite ga više u starački dom ako nije u stanju da i dalje bude Iron Man. Gomila ovakvih i sličnih detalja otežala mi je gledanje ovog filma maltene do nepodnošljivosti.
Stvar iz čabra vade Kapetan Amerika, koji je jedini lik u ovom filmu kojem mogu da uputim neku hvalu. Ostao je isti (nemo se menjaš nikad, o Kapetane moj), ostao je dosledan svom pravom karakteru i liku, mada je to njegovo jurcanje sa bivšim drugarom postalo zamorno i besciljno na kraju filma. Spajdermen? Nije to loše… samo je nejasno zašto je Spajdermen u ovom filmu. Koji će on tu? Šte će taj klinac Iron Man-u? Jer to da naprave još jedan „singlić“. Ma, nemam apsolutno nikakvu nameru da gledam film sa balavim Spajdermenom. Kad poraste, zovite me.
Ipak, najgore od svega mi je bio onaj dosadni LJubičasti tip (Vision, valjda, ili tako nešto). MIslim, tolika moći i snaga, maltene na nivou Supermena, a u filmu je upotrebljen u tri i po secene, a onda jednostavno sklonjen da ne smeta ostalima. I dosadan je, da budem iskren. Najdosadniji Marvelov lik do sada. Kad god bi se pojavio na ekranu kolutao sam očima. Isto osećanje mi je izazivao i Crni Panter.
Ma da ne idem dalje, nemam vremena. Čak sam na kraju pomalo navijao za negativca, moram da priznam. On je među svim tim karakterima imao najjači i najprihvatljiviji motiv, mada je i on bio među onima koji su za sve krivli Avengere, a ne vanzemaljce i razne poludele veštačke inteligencije i druge napadače.
Winter Soldier je za ovaj film pravo remek-delo. Scneario Civil War-a je kilav i neubedljiv, likova ima previše a većina ničemu ne služi u filmu, osim isforsiranoj sceni aerodromske „prijateljske“ fudbalske utakmice. Odgledaću film još jednom, naravno, čim mi se ukaže prilika, čisto da otklonim sumnju da mi nije naprosto „loše legao“, ili da bih sebi navukao mrenu preko očiju i ugledao veličinu tamo gde je zapravo nema. Bez obzira, može im se oprostiti loš film, ali ne može hajp koji je zavladao. Čemu govoriti da je savršeno nešto što zapravo ne valja? Zar neće to spustiti standarde za koplje, dva niže, zar neće nedostatak iskrene kritike učiniti da sledeći film ima još kilaviji scenarijo i još bleđe motivacije glavnih likova? Još slabiju priču. Ne smeta mi slab film, smeta mi to obožavanje masa tog i takvog filma. Ne mogu da se otmem utisku da se na taj način nekako „tera inat“ tvorcima Batman v Supermen-a. Hvalićemo Marvela po svaku cenu, nema veze što zapravo ima stotinu mana. Ali ima efekte, i boje, i… pa ima i sliku ;) a BvS to nema. Uta-ta…