Juče, 09.05.2016. godine, u okviru tribinskog programa Društva „Lazar Komarčić“, pisac Aleksandar Tešić, poznat po serijalu „Kosingas“, predstavio je svoju novu knjigu i novi izdavački poduhvat pod imenom Strahor. Razgovor sa Aleksandrom Tešićem vodio je Žarko Milićević, a učesvovala je i Ana Atanasković, lice za odnose s javnošću novog izdavača.
Žarko Milićević je razgovor započeo predstavljanjem pisca, odranije poznatog Društvu, i podsećanjem da je prvi deo serijala „Kosingas“ predstavljen još u godini izdanja, 2008. Od tada je serijal rastao otprilike tempom o djedne knjige godišnje, da bi sa novim, sedmim nastavkom bio nastavljen ovih dana. Pisanje Aleksandra Tešića Žarko Milićević je po pristupu uporedio sa Timom Pauersom, utoliko što se drži ustanovljenih istorijskih činjenica između kojih plete mitološko-fantazijski narativ. Milićević je Tešića svrstao među pripadnike trenda pisaca fantastike koji su odustali od emuliranja stranih uzora i priče smeštali u lokalnu geografiju, budeći na taj način i interesovanje za mitologiju starih Slovena.
Tešić je sa svoje strane ovo potvrdio, dodajući da nova knjiga u serijalu, „Kroz oganj i vodu“, na sličan način kombinuje realni, odnosno istorijski, i izmišljeni narativ. Glavni junak je izmišljeni lik monah Gavrilo, dok se pored njega pojavljuju i piščeve interpretacije stvarnih istorijskih ličnosti, učesnika Kosovske bitke. Sama radnja, o kojoj pisac nije hteo da otkrije previše, tiče se koplja Svetog Georgija, koje je izgubljeno za vreme bitke.
U nastavku diskusije Tešić se osvrnuo i na utiske publike o serijalu „Kosingas“, koje je ocenio kao veoma pozitivne, i na stilski i metodski drugačiji pristup i prošlogodišnjem naučnofantastičnom romanu „2084“, koji je napisan kao neka vrsta odmora od „Kosingasa“.
Govoreći o izdavačkoj kući „Strahor“ koju je pokrenuo posle miroljubivog razvoda sa svojim ranijim izdavačem „Portalibrisom“, Tešić je najavio da će se novi izdavač baviti pretežno njegovim delima, ali i onime što zadovolji njegove stroge kriterijume. Tu spada i strip rađen po motivima iz „Kosingasa“, kao i knjiga „Balkanski gusar“ Džana Gordona, dobrovoljca Crvnog krsta iz Prvog svetskog rata, i putopisca.
Ana Atanasković je ispred izdavačke kuće „Strahor“ pozdravila proučavanje slovenske mitologije, i njen ulazak u mejnstrim, i time i završila svoje po obimu malo učešće u razgovoru.
U diskusiji sa publikom koja je usledila digresiralo se mnogo sa tendencijom ka previše, a pojedini lični stavovi autora dovedeni su u pitanje. Autor se, međutim, od ovoga ogradio, referišući na listu izvora korišćenih u istraživanju za roman, dok je moderator vešto izbegao dalje potonuće razgovora u opskurnost.
Miloš Petrik
Jedan komentar