Do pre desetak godina, ime i delo američkog pisca horora Hauarda Filipsa Lavkrafta bili su poznati samo najzagriženijim ljubiteljima žanra, da bi negde početkom 21. veka doživeli opštu popularnost i zastupljenost. Danas su prevodi njegovih romana i zbirki priča dostupni u svakoj knjižari, a uticaj njegovog specifičnog stila pustio je pipke i na ostale medije: muziku (Blue Oyster Cult, Metallica, Nox Arcana, Bal-Sagoth…), film (The Thing , The Ressurected, Re-Animator, From Beyond… ), i video-igre.
Već poduži spisak igara inspirisanim Lavkraftovim mitosom (Alone in the dark, Amnesia, Call of Cthulhy: Dark corners of the Earth, Bloodbourne…) nedavno je obogaćen još jednim značajnim naslovom. Darkest Dungeon je začet još pre više od godinu dana kao Kickstarter projekat malog kreativnog tima Red Hook Studios. Mali milion verzija kasnije, igra je dobila punu, uglačanu verziju i otvorila vrata svojih laguma ljubiteljima horora, RPG-a i strategije.
Iako na prvi pogled podseća na „sitnu“ Flash igricu za ubijanje vremena, Darkest Dungeon pruža neverovatno mnogo sadržaja i izazova, kao i sjajno prenesen duh Lavkraftovih dela. Darkest Dungeon stavlja igrača u ulogu poslednjeg člana uticajne porodice koju je uživanje u bogatstvu i razvratu navelo na potragu za okultnim tajnama van ovog sveta, navukavši time propast i prokletstvo na svoj grad. Gonjeni košmarima i naoružani odlučnošću, vraćate se u rodni kraj rešeni da porazite zlo koje obitava u ruševinama grada i vratite slavu porodičnom imenu.
„I was lord of this place, before the crows and rats made it their domain.“
Posle kratkog uvoda i tutorijala, stižete do ruina imanja. Na samom početku igre, jedina funkcionalna zgrada je karavan, uvek pun plaćenika željnih slave i bogatstva, ali nespremnih na izazove i užase koji ih očekuju. Prvi korak u igri je sastavljanje četvoročlanog tima. Izbor likova je impresivan: tu su borci svetlosti (krstaš, vestalka), plaćenici (komandant-oružar, strelac, čuvar pasa, lekar, dvorska luda), oportunisti (pljačkaš grobova, drumski razbojnik, lovac na ucene), istraživači natprirodnog (okultista), kao i oni koje je patnja života dovela na put prokletstva i koji se bore proziv zla jer nemaju šta da izgube (varvarin, gubavac, čovek-zver). Svaki od njih ima svoje statistike, četiri (od osam mogućih) borbene veštine, tri (od pet mogućih) veštine vezane za kampovanja, kao i specifične vrline i mane (hrabrost, alkoholizam, izdržljivost, strah od mraka…). Svakom od njih je moguće promeniti ime i boju odeće, ali nije preporučljivo vezivati se previše za likove, jer njihovi životi vise o koncu koji često biva naprasno i brutalno prekinut (drugim rečima, ginu kao muve).
Zatim je neophodno opskrbiti družinu zalihama za misiju: hrana i baklje, bez kojih su šanse za preživljavanje ravne nuli, zavoji, protivotrov, lopate, sveta vodica itd. Nakon toga, igraču se pruža izbor jedne od pet tematskih lokacija, koje su zasnovane na najpoznatijim Lavkraftovim delima: ruševine (Pikmanov model, Stvorenje na pragu), jazbine (Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda), visoravan (Gljive sa Jugota), uvala (Dagon, Senka nad Insmutom) i sama Najtamnija tamnica, dom Drevnih bogova, koje se valja kloniti sve do kasnijih stadijuma igre.
Odabirom lokacije počinje glavni deo igre, koji se sastoji od istraživanja mreže prostorije i tunela. Svaka misija ima specifičan cilj: istražiti 90% soba, pobediti sva čudovišta u sobama, sakupiti zaboravljene artifakte, uništiti mračne oltare… Kliktanjem na lokaciju na mapi igrač bira pravac u kome će se družina kretati, čime se prelazi na dvodimenzionalan desno-skrolujući prikaz. Tokom istraživanja lokacija, nailazićete na raznorazne predmete (sanduk, lešina, laboratorijski sto, mumija…) kliktajem na koje možete dobiti bonuse i bogatstva (ako prilikom interakcije sa njima iskoristite pravi predmet iz inventara) ili prokletstva i bolesti, i naravno, na mnogobrojne neprijatelje.
„The match is struck, a blazing star is born!“
Susretom sa neprijateljima započinje potezna borba, sa pravilima najsličnijim onim iz stonih RPG igara. U zavisnosti od pozicije u formaciji kao i od pozicije protivnika, vaši likovi mogu koristiti različite ofanzivne (klasičan napad oružjem, krvavljenje, trovanje, onesvešćivanje…) ili defanzivne veštine (lečenje, zaštita slabijih članova družine…). Borbe su u početku jako teške, dok ne savladate pravila igre, a kasnije bivaju još teže, jer snaga protivnika eksponencijalno raste. Najzanimljiviji deo igre je skala stresa: pored fizičkih povreda vaši likovi će zadobijati i mnogobrojne psihičke traume. Kada se skala napuni do vrha, vaši likovi će potencijalno poludeti i oteti se vašoj kontroli, i time odvesti i ostatak družine u ludilo i propast.
„A man in a robe, claiming communion with the divine… madness.“
Ako pak prežive, biće nagrađeni iskustvom (čime im raste nivo), novcem, magičnim predmetima koji im pojačavaju sposobnosti, i specijalnim resursima (grb, svitak, portret, bista) koji služe da unapređenje građevina u vašem gradu. Budženje građevina (vizuelno) najviše podseća na razvijanje grada u Heroes of Might and Magic igrama i ključno je za prelazak igre. Zgrade tipa oružarnica i ratnička gilda služe za kupovinu opreme i veština likova, crkva i kafana služe za uklanjanje stresa, a bolnica/ludnica za lečenje psihičkih poremećaja i bolesti.
Kada očistite dovoljan broj tamnica, i vaši likovi steknu malo iskustva, biće vam ponuđena mogućnost sukoba sa boss-om u vidu nekog od klasičnih lavkraftovskih užasa. Neposredno pre borbe moći ćete da čujete kratak odlomak iz dnevnika vaših predaka, i ti (odlično napisani i autentično-zvučeći) odlomci čine jedinu direktnu ekspoziciju priče u igri.
I to je ceo gejmplej igre: formiranje družine, marš na tamnicu, poraz, (poraz, poraz, poraz…) pobeda, povratak u grad, lečenje preživelih, nadogradnja zgrada i tako u krug. Zvuči prosto, a u stvari je super-kompleksno i izazovno. DD je takođe prepun easter-egg-ova i fora, koje će vam doneti smešak na lice u najbeznadežnijim situacija, a koje ipak ne ruše atmosferu igre: lovac na ucene je očigledna aluzija na Scorpion-a iz Mortal Kombat-a, dvorska luda peva stihove rok klasika, itd.
„A moment of respite, a chance to steel one-self against the coming horrors.“
I pored jednostavnog 2D izvođenja, igra apsolutno briljira u vizuelnom pogledu. Detaljan crtež u stilu Majka Minjole (Hellboy) savršeno oslikava atmosferu raspadanja, beznađa i ludila. Zvučni aspekt igre je takođe maestralan, a najjači utisak ostavlja narator koji u stilu game master-a granitnim glasom i brilijantno napisanim rečenicama komentariše sve što se dešava u igri.
Ono što će odbiti znatni procenat igrača je kombinacija težine igre i relativno repetitivnog gejmpleja. Smrt i ludilo su integralni elementi igre, i to ima smisla uzevši u obzir literaturu po kojoj je zasnovana, ali ume da bude jako iritantno. Tako ćete nekad provesti nedelju dana budžeći heroje, samo da biste, čupajući kosu, gledali kako umiru od tri uzastopna kritična udarca, nakon čeka vam nema druge sem da unajmite sveže regrute i grajndate ih na neophodni nivo. Nasumično generisanje misija u velikoj meri umanjuje monotoniju, a učenje pravila sistema i taktika smanjuje stopu smrtnosti, ali random element igre je tako osmišljen da vam gorespomenuti scenario ne gine.
„Towering. Fierce. Terrible. Nightmare made material.“
Darkest Dungeon je savršena igra za „mlade, uspešne ljude u pokretu“. Za prelaženje cele igre potrebno je jako puno vremena, ali zato pojedinačne partije traju od pet do dvadeset minuta. Darkest Dungeon je idealna igra za sve one koji nemaju vremena da igraju maratonske igre ili čitaju Lavkrafta, a željni su tog iskustva.
Nenad Pavlović
