Juče, 29.02.2016. godine, razgovaralo se o romanu Filipa K. Dika „Čovek u visokom dvorcu“. Ali ne previše.
Posle uvodnih napomena o romanu – da se radi o jednom od temeljnih dela alternativnoistorijskog žanra, da je iz rane, „tvrđe“ Dikove faze, te da je u knjižicu malog obima smešten poveći broj likova i dva glavna zapleta (visokopolitički triler i triler zavere), prešlo se na diskusiju o važnijim temama. Na primer:
-da li j
e u SFRJ bilo moguće pisati alternativnu istoriju u kojoj Narodnooslobodilačka vojska nije oslobodila narod? (ne)
-šta bi bilo drugačije u tom slučaju? (bili bismo nešto kao Grčka)
-zašto je u romanu subverzivan roman, a u TV seriji film? (1. film je filmičniji; 2. moderna publika ne bi poverovala u suberzivnu moć romana)
-da li su đenerali kraljeve vojske posle Drugog svetskog rata bili zatvoreni u nekakvom zamku u Nemačkoj i igrali ratne igre? (najverovatnije ne, ali je ideja zanimljiva)
-šta da čitamo od alternativne istorije? („Pavanu“ Kita Robertsa)
-šta još da čitamo od alternativne istorije? (Harija Tartldava („Vizantijski agent“ je objavljen u nas) i What If? antologije eseja)
-koliko je jak bio italijanski anarhistički pokret u prvoj polovini dvadesetog veka? (prilično)
-da li u Francuskoj postoje ljudi koji jedni drugima oči vade povodom pitanja da li su u pravu Burboni, Burboni-Orleani, ili Bonapartisti? (verovatno)
-kako je TV serija primljena u Nemačkoj? (sa slabo prikrivenim užasom)
U zaključku smo ipak dozvolili sebi da se vratimo na roman koji je bio tema okupljanja. Istaknuto je da knjiga opisuje tri istorijska narativa: onaj u kojem u Drugom svetskom ratu pobeđuje Osovina, onaj u kojem pobeđuju Saveznici, ali ne na način opisan u istorijskom toku koji doživljavamo kao realan, i „naš“ istorijski tok na koji se u romanu ipak referiše. Naime, ako prihvatimo mišljenje protagonistkinje da je ji đing metoda korišćena u pisanju romana u romanu iznela na videlo „pravu“ istinu, onda je naš istorijski narativ jednako fiktivan kao i onaj koji je izmaštao Dik. Tipično za Dika, i tipično za istoriju, narativ se završava bez pravog zaključka, što će biti slučaj i sa ovim izveštajem.
Miloš Petrik
Eh puste obaveze a bas sam planirao svratiti…
Vidim da sam propustio zanimljive razgovore… :)
Da, vezano za djenerale kraljeve vojske posle II svetskog rata i onog „zatocenja“ u nekom drvorcu, jeste grupa od 40-ak visih ofivira JV, medju njima i dosta generala, ostala posle rata u dvorcu Varlal pored Osnabrika, i to od jula 1948 gde su bili smesteni odlukom Komande britanske okupacione zone ali ne kao zatocenici vec zato sto u zemlju nisu zeleli da se vrate a drugde nisu imali otici.
Vremenom su neki napustili dvorac a neki su, ljubaznoscu vlasnika, princa od Salm-Horstmara ostali do smrti, kao recimo, konj. brig. general Dusan Dodic (1955), inz. brig. general Milan S. Kostic (1963) za koga mislim da je inace bio poslednji od generala koji su tu preminuli…
I za neke od ostalih tema bih sto sta imao raci ali… :)
Znaci, daleko od zatocenika a sad, da li su igrali ratne igrice, mozda i jesu ali cisto sumnjam… :)
… a evo usput, koga malo vise interesuje, link do jednog clancica iz 1965 godine, tada ih je bilo jos 8 u tom zamku, i pogresio sam za Milana Kostica, nije on bio poslednji, najverovatnije je bio pes. brig. general Cedomir Guzvic, koji se inace i spominje u tom clanku, inace poslednji komandant kraljeve garde od 03.04. do 17.04.1941. a preminuo 1979 godine.
http://www.zeit.de/1965/51/treu-bis-in-den-tod
TAČNO JE DA JE GENERAL ČEDOMIR GUŽVIĆ ZADNJI ŽIVI GENERAL KRALJEVE VOJSKE KOJI JE PREMINUO U OSNABRIKU,KAKO MI JE PRENEO POKOJNISVEŠTENIK MARKOVIĆ POREKLOM IZ LJULJAKA KOJI MU JE ODRŽAO OPELO.POŠTOVANI G.VLADIMIRE POŠALJITE MI TAJ ČLANAK NA MAIL.
POŠTOVANI VLADIMIRE,
MOLIM VAS AKO MOŽETE DA MI POŠALJETE ČLANAK IZ 1965.G.NE MOGU DA GA PREUZMEM.
HVALA MNOGO.063/768-52-35
POŠTOVANI,
GDE MOGU DA NAĐEM NEŠTO VIŠE O GENERALU ČEDOMIRU GUŽVIĆU,JER MI JE TO PRADEDA PO FAMILIJARNOJ LINIJI.
MOLIM DA ME UPUTITE I KAKO DA SE PRETPLATIM NA VAŠA IZDANJA.
HVALA NA ANGAŽOVANJU I SRDAČAN POZDRAV.
Poštovani,
Na žalost, moram da vam kažem da se vašim pradedom nismo posebno bavili; odnosno, da je priča o jugoslovenskim generalima bila tek uzgred pomenuta na tribini. Što se naših izdanja tiče, ona se mogu naručiti pojedinačno, a distribuiraju se u knjižari Beopolis u Evrocentru u Beogradu.