Betmen i Supermen u raljama razularene kritike

Da mi je neko pre samo nekoliko dana rekao da ću se naći u situaciji da branim Betmena i Supermena, rekao bih da je lud/luda. Ja sam zagriženi Marvelovac, zašto bih ja branio DC likove, i to uglavnom od zagriženih fanova „plaštaša“? Holivud operiše na vrlo čudan način – ponekad kritika „sahrani“ film, on shodno tome propadne na blagajnama, franšiza se tu zaustavi i čekamo neki novi reboot. Ponekad ni kritika ne može da zaustavi loš film – „Transformersi“ Majkla Beja zaradiše brdo para – posebno poslednja dva – a kritika (a i slobodnomisleći fanovi žanra) ih ispljuvaše samo tako. Zasluženo, svakako. I tu se nikakva prašina digla nije.

Kada je pak reč o drugom filmu DC filmskog univerzuma – „Betmen protiv Supermena: Zora pravednika“, film još nije ni pušten u redovnu distribuciju u Americi (danas kreće), a kritičari diljem interneta već ritualno sahranjuju film, nalik Kusturicinom blentavom izmotavanju u ljubljenom mu Drvengradu i Küstendorfu i sahranjivanju filmova tamo. Na sajtovima poput Rotten Tomatoes, ocene za film su sramotno niske, a kažem sramotno, jer – a nad time likuju oni koji su svakako navijali za njegovu propast – filmovi koji ni po čemu ne bi smeli da imaju više ocene, upravo ih imaju. Šta je onda problem?

Prvo, prevelika očekivanja. Betmen i Supermen prvi put zajedno na filmu, ali tu je i Wonder Woman i uspostavlja se Liga Pravednika i DC gradi svoj filmski univerzum i uzbuđenje dostiže granice izdržljivosti! Kada neki film ne ispuni prevelika očekivanja (koja je na neki način i sâm kroz marketing postavio), ljudi kao vrsta pokazuju jedan neverovatan mentalitet rulje koji kao da jedva dočeka da jadnika rastrgne na komade. Volimo da polarizujemo stvari, kada jedan baci kamen, volimo svi da bacimo kamen – malo ko će da stane i kaže „ama ljudi, čejakte!“ Ne postoji niko ko je potpuno oduševljen ovim filmom, s tim što fanovi – oni koji sebi dopuštaju da ne budu razjareni gikovi kojima se „tamo neki režiser upiškio u detinjstvo“ – prihvataju da postoji dosta dobrih delova u filmu, da film ima nekih problema, ali da je on jedan usputni kamen na putu ka širem filmskom univerzumu. Kao što mi Marvelovci prihvatamo da postoji tamo neki „Ajron Men 3″ i da Peper Pots spasava Ajron Mena. Samo usputna stanica. Doduše, „Betmen protiv Supermena“ je vrlo bitna usputna stanica. Vrlo, vrlo bitna.

Pre no što se pozabavimo samim filmom – sve bez spojlera, naravno, ne brinite – moram da ispričam još jednu priču koja će možda rasvetliti situaciju i pitanje zašto neko na neku adaptaciju reaguje besno, a nekome je sve OK, i pored drastičnih promena koje se dese u tranziciji s papira na platno. Meni, kojem DC univerzum kao takav nije blizak i zapravo mi je velika nepoznanica, „Čovek od čelika“ predstavlja priču ne toliko o Supermenu, koliko o jednom realističnom prikazu kako bi danas ljudi reagovali na takvu pojavu u svojoj sredini. Treba biti priseban i prihvatiti činjenicu da u vreme kada se TV-serije po produkcijskim i pripovedačkim standardima ravnopravno bore s bioskopskim filmovima, jednostavno nije prihvatljivo napraviti film s narativom filmova s kraja sedamdesetih godina. Publika više nije tako naivna i zahteva likove s kojima može da se identifikuje. Zato je kod „Čoveka od čelika“ onaj „čovek“-deo u ovim filmovima vrlo naglašen.

Pitao sam Draška Roganovića, prevodioca i svojevrsnog stručnjaka za sve što ima veze s DC svetom, šta je problem s „Čovekom od čelika“ i dao mi je ogromnu listu valjanih razloga (SUPERMEN NE UBIJA!), ali su se oni svi odbili o moje oduševljenje filmom i prikazom Supermena u njemu. Setio sam se onda kako ja zapenim od besa kada ljudi vole adaptaciju nečega što ja volim, a što je po meni loše adaptirano i shvatio da većini publike to nije bitno, jer većina publike nije zagriženi gik koji je sve to čitao. Po prvi put se, dakle, nalazim s one strane gikovskog zida i posmatram film potpuno odvojeno od stripovskih predložaka.

Osnovni problem ovog filma je njegov inherentni zadatak da u dva i po sata po mogućstvu uspostavi ono za šta je Marvelovom filmskom univerzumu trebalo četiri, pet filmova. DC je, naime, rešio da prvo predstavi „grupne“ filmove, pa da onda razdvoji priče na pojedinačne – s izuzetkom Supermena, koji je bio uvod u njihov filmski univerzum. Stoga u filmu imamo nekoliko paralelnih priča – nastavak Čoveka od čelika, Uvod u novog Betmena, Betmena i Supermena, Wonder Woman, Ligu Pravednika i između svega toga nekoliko tizer-trejlera za ostale likove iz Lige. Složiću se s većinom kritičara koji kažu da je tempo filma, odnosno montaža problematična – jeste, ali iskreno mislim da je to posledica skraćivanja filma (verzija na BluRay/DVD će imati trajanje od preko tri sata) za bioskop (i umekšavanja zbog rejtinga), a ne toliko nepopravljivi problem lošeg pripovedanja. Tako da posle sjajnog uvoda koji se nadovezuje, odnosno bolje rečeno upliće u „Čoveka od čelika“ i predstavlja nam novog Brusa Vejna, imamo dobar deo filma u kojem se prividno ne dešava ništa, a zapravo se postavljaju osnove za dalje zaplete i konflikte i konačno veliku, poslednju bitku i vrlo hrabar kraj koji – po meni – iskupe svu stagnaciju u srednjem delu. Malo dužem srednjem delu.

No, rekoh već, potrebno je postaviti univerzum, a ne potrošiti više od jednog filma na to. Nimalo lagan zadatak. No, ono u čemu film najviše uspeva je ono čega su se svi najviše plašili: Aflek kao Betmen. Kada je najavljeno da je Ben Aflek novi Betmen, internet je eksplodirao od mržnje i zaprepašćenja, dok sam ja – kojeg Betmen uopšte ni ne zanima, upravo jer su prethodni prikazi Brusa Vejna bili „brlj“ – smatrao i pisao još tada da će Aflek biti verovatno dobar, u inat svima a i zbog činjenice da se čovek za svaku ulogu pristojno pripremi. I da, Betmen je jedna od najsvetlijih tačaka filma, u tome se slažu takoreći svi – i oni koji pljuju film – i za mene predstavlja najboljeg Brusa Vejna do sad. Da ne govorimo o neverovatnim borbenim koreografijama kakve do sad od Betmena nismo videli, o napokon dobrom rešenju za „Betmen-glas“ i o mraku njegove ličnosti koji ga zaista čini Mračnim vitezom. Neki mu zamere da je suviše nasilan, no, ovo je Brus Vejn koji je izgubio toliko toga da je gurnut preko određene ivice beskrupuloznosti kojom nemilosrdno kažnjava negativce. Stoga bez straha tvrdim da je Aflek najbolji Betmen do sada i jedva čekam njegov solo film. To je nešto što od 1989. godine nisam izgovorio.

Henri Kavil kao Supermen je standardno dobar i iskreno se nadam da ga još dugo neće niko smeniti u toj ulozi. Gal Gadot kao Wonder Woman je neverovatna i ne slažem se s kritičarima koji smatraju da su mogli da je izbace iz ovog filmu – jeste, nije morala da bude u njemu, ali je savršen dodatak i njena pojava i učešće u konačnom obračunu na kraju filma samo čine da hajp za njen solo film raste. To je inače za današnje svetsko društvo emancipacije i političke korektnosti nešto u čemu je DC već unapred pobedio Marvel – ni posle osam godina postojanja Marvelovog filmskog univerzuma nismo dobili film u kojem je naslovni lik žensko (Captain Marvel izlazi tek 2018. godine, i još nije odabrana glumica), dok će Wonder Woman ugledati svetlost dana već sledeće godine. Džesi Ajzenberg kao Leks Lutor… stvar ukusa. Meni se veoma dopao, iako bih voleo da ga vidim u malo nekom drugom maniru od uobičajenog „ludog“ Ajzenberga, ali razumem i ljude bolje upućene u priču kojima se nije dopao. Takođe bih voleo da vidim i njegovu motivaciju za sve što radi u filmu, jer toga nema, a bojim se da će biti samo – „jer je lud“. Doduše, u načinu kako je sve prikazano, ni to mi ne smeta.

Čak ni trejler na koji smo kukali da previše otkriva, kada je prikazan glavni negativac filma – Dumsdej – zapravo nije toliko otkrio i ne kvari magiju filma. Film ima sjajne akcione scene, vizuelni efekti su onakvi kakvi treba da budu u ovakvom filmu i moram priznati da sam veliki ljubitelj boja i svetlosti kojima Snajder operiše u filmovima. Neko reče da su to „instagram filter filmovi“ i ni u tome ne vidim problem, ipak je to fiktivni svet koji i treba da se razlikuje od našeg. Nije kao da smo se bunili na isto to (samo u drugom spektru) u „Gospodaru prstenova“, zar ne? Vredi napomenuti (a to mnogi previđaju) i da je Kristofer Nolan, tvorac prethodne Betmen-trilogije, koja je bukvalno vaskrsla franšizu, deo producentskog tima kako Čoveka od čelika, tako i ovog filma, iako priča nema veze s njegovim filmovima. Međutim, uticaj njegovog narativa je vrlo vidan.

I pored loših kritika, Betmen protiv Supermena će najverovatnije imati solidan finansijski uspeh, ali se možemo nadati da će filmadžije pokupiti ono najbolje od kritike i primeniti to u narednim filmovima – snimanje „Lige pravednika“ (prvog dela) počinje za nekoliko dana. Suicide Squad je u bioskopima u avgustu, tako da je jasno da je Warner/DC potpuno uveren u svoje filmove. A i pored „rata fanova“ na internetu između Marvela i DC-ja, sasvim je jasno da obe strane navijaju da ona druga uspe – jer je onda verovatnoća da će im posao i dalje ići dobro i da će postojati potražnja za filmovima kakve prave veća. Stoga i ja navijam svim srcem za DC univerzum i zapravo sam uzbuđen i jedva čekam da vidim još. Za manje od dva meseca izlazi Marvelov „Kapetan Amerika: Građanski rat“, sličnih tema odgovornosti superheroja za uništenje koje sledi njihovo delovanje u našem svetu. Tipujem da će Kapetan bolje proći kod kritike, ali to neće škoditi DC univerzumu. Naposletku, film uspeva u nečemu vrlo bitnom, kao što korelacija Marvelovih filmova i stripova pokazuje – a to je da i u DC-skeptiku poput mene izazove želju da čita napokon i njihove stripove. A verujem da nisam jedini iz te sorte.

Dakle, konačni sud glasi da treba gledati film, i to u bioskopu, obavezno, jer ga na malom ekranu nećete videti onako kako je zamišljeno. Takođe, pored sjajne akcije, ne očekujte tipični superherojski film, već malo ozbiljniji i depresivniji, ali hej, ionako ste kukali da vam je dosta (uobičajenih) superherojskih filmova. Evo nešto drugačije. I konačno, gledajte 2D, konverzija u 3D nije baš najbolje uspela. Ocena: solidnih 5/7 (ko razume shvatiće).

Miljan David Tanić