Ovog ponedeljka, 30.11.2015, Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ ugostilo je po drugi put (posle izuzetno posećene tribine o Vesterosu) Nikolu Vujinovića, doktoranda i saradnika u nastavi na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nikola Vujinović u nastavi koristi popularnu kulturu da bi objasnio ključne pojmove iz teorije međunarodnih odnosa („veći broj studenata čita Martina nego Tukidida“), a TV i filmska franšiza koja je poslužila kao sredstvo ovog misaonog ogleda bile su „Zvezdane staze“. Razgovor sa gostom (minimalno) je vodio potpisnik ovoga sočinenija.
Posle kraćeg uvoda, postavljen je osnovni pojam. Globalna država je pojam proistekao iz teorije liberalnog institucionalizma, kao vrhunac kooperativnog pristupa u međunarodnim odnosima. Centralni problemi međunarodnih odnosa sve više krune klasični pojam državnog suvereniteta – problemi postaju regionalni ili globalni, poput aktuelne izbegličke krize. Takvom nadnacionalnom problemu ne može se efikasno pristupiti sa pozicije autoriteta pojedinačne države. Ulogu globalnog bezbednosnog autoriteta posle Drugog svetskog rata manje ili više uspešno igra Organizacija ujedinjenih nacija, koju mehanizam glasanja u Savetu bezbednosti sprečava da razvije nadnacionalnu centralnu vlast.
U teoriji postoje shvatanja o tome kako će ovakvoj svetskoj državi prethoditi globalno društvo: vrednostima poput bezbednosti ili zaštite životne sredine čovečanstvo će morati da pristupi jedinstveno, a onda će se nacionalne države postepeno odricati upravljačkih mehanizama u interesu efikasnijeg centralnog upravljanja na osnovu zajedničkih vrednosti.
Do svetske države može se stići sa više strana: stvaranjem hegemonije jedne države putem njenom imperijalističkog širenja, udruživanjem suverenih država u federalnu državu, odumiranjem nacionalne države i nacionalizma iz različitih zamislivih razloga, ili pojavom „trećeg“ (vanzemaljca), koji će zameniti „drugog“ (čoveka) kao ono u odnosu na šta se identitet formira. Vanzemaljac bi mogao da utiče na nastajanje čovečanskog, zemljanskog identiteta tako što bi pružio jedinstvenu tačku određenja za celo stanovništvo planete.
U „Zvezdanim stazama“, centralno mesto zauzima Ujedinjena federacija planeta. Po uređenju federalna republika sa sedištem na Zemlji (zakonodavna vlast u San Fransisku, izvršna u Parizu), zasnovana na ličnim slobodama, jednakosti, pravdi, miru i saradnji. Federacija se u različitim instancama franšize uspešno sukobljava sa drugim modelima državnog uređenja: militarističke države (Klingonsko carstvo), birokratske ili policijske države (Romulansko carstvo, Kardasijanska unija), ili totalitarne države (Borg).
Pažnju zaslužuje mesto Zvezdane flote, vojno-istraživačke birokratije u širenju uticaja i teritorije Federacije. Organizacija je specifična i hibridna organizacija, ustrojena na vojnim principima, i sa divergentnom funkcijom: odbrambeno-bezbednosnom, diplomatskom, i istaživačkom. Pod pretpostavkom da su proklamovane vrednosti Federacije zaista ukorenjene, ovakva organizacija ocenjuje se mogućom.
U zaključku, istaknut je stav gosta da je globalno društvo verovatno ili u slučaju dolaska vanzemaljaca kao ujedinjujućeg faktora za čovečanstvo i stvaranje identiteta Zemljnina, ili u slučaju potpunog kolapsa civilizacije koji će okončati svaki identitet osim ličnog. Potreba za globalnom državom zaista postoji onda kada postoje globalni problemi, poput zaštite životne sredine.
U diskusiji sa publikom istaknute su izvesne suprotnosti u ekonomiji Ujedinjene federacije planeta, kojom se franšiza iz logičnih razloga malo bavi: postmonetarno društvo bez oskudice u kojem ipak postoji mogućnost sticanja ličnog bogatstva. U publici su bila zastupljena mišljenja od nemogućnosti do neizbežnosti univerzalne države, sa različitim opredeljenjem prema njenoj poželjnosti, a diskusija je bila sadržajna i civilizovana sve dok mali broj očigledno zalutalih posetilaca nije odvažio da oplemeni tribinu nekoherentnom tiradom.
I ovaj put ostaje da se zahvalimo uvaženom gostu, i pozovemo zainteresovnu publiku da prati najave: Nikoli Vujinoviću ostajemo na raspolaganju kao poligon za vežbu pre suočavanja studenata sa fantastikom.
Miloš Petrik
fotografija: Žarko Milićević