Dođe, evo, i ono doba godine kada smo par nedelja na svakakvoj vrsti muka, kako slatkih (slavsko-praznične trpezne pohare), tako i onih drugih. Ova lista je tu da vam se nađe kod onih drugih: pokušali smo da vam pomognemo da kvalitetno razočarate iznenadite obradujete tinejdžera koji vam je pri ruci.
Ivana Mijić, saradnik redakcije, preporučuje:
Kraj je godine i uz praznični štimung svode se računi, sumiraju utisci i prave (veliki) planovi. Nije zgoreg stoga se podsetiti da su u 2015. obeležene neke velike i važne književne godišnjice – Alisa u zemlji čuda je proslavila 150-ti, a Pipi Duga Čarapa 70-ti rođendan. Slavila je ove godine i dojučerašnja zvezda omladinske literature, Sumrak saga, i to punih 10 godina od objavljivanja prve knjige u serijalu. Da je Sumrak pokrenuo lavinu paranormalnih romansi, to stoji, a da li će uspeti da odoli neumoljivom zubu vremena i ah, tako prevrtljivom čitalačkom ukusu, kroz koju godinu kašće nam se samo. Elem, ako napravimo presek trenutnog stanja u savremenoj omladinskoj literaturi da se primetiti da su vampiri malo posustali i vođstvo prepustili distopijskim romanima. Igre gladi, Divergentni, Lavirint, Legenda i slični naslovi trenutno su na vrhu lestvice čitanosti međ mladom populacijom. Zašto? Može biti zato što su aktuelni, neposredni i satkani od priča koje nas se tiču danas, kao npr. aktuelna pobuna protiv sistema, teroristički napadi, ekološke katastrofe… Ali da li su baš ovi naslovi prvi o tome progovorili? Naravno da nisu. Niti su prvi, niti su najbolji. Upravo zato podsećam na dva omladinska romana koja su, barem kod nas, ostala u senci interesovanja, a sjajno su štivo za sve ljubitelje distopijske fikcije.
Meg Rozof (Meg Rosoff) Moj sadašnji život (How I Live Now)
Ovo je roman iz 2004. a kod nas ga je objavio Portalibris 2006. godine. Početak je ušuškan, anoreksična tinejdžerka Dejzi iz Njujorka dolazi da provede raspust sa svojim engleskim rođacima. U idiličnom seoskom krajoliku život se odvija na lagan i bezbrižan način, u dodiru sa prirodom i sopstvenim osećanjima. A onda izbija treći svetski rat. Rutina više ne postoji, sledi borba za opstanak i povratak osnovnih ljudskih vrednosti. Dejzi i njeni rođaci više nisu samo puki posmatrači života, već i njegovi aktivni učesnici. Oni naglo odrastaju, uče da preuzimaju odgovornost za sebe i za druge i istovremeno nastoje da odgovore na velika i važna pitanja – šta je čovek, ljubav, sloboda? Meg Rozof je za svoj prvenac ovenčana brojnim nagradama, a 2013. godine priča je dobila i svoju filmsku verziju sa Sirše Ronan u ulozi Dejzi i pod rediteljskim vođstvom Kevina Mekdonalda.
Patrik Nes (Patrick Ness) trilogija Haos koji hoda (Chaos Walking)
Ova trilogija je od 2008. godine, kada je objavljen prvi naslov u serijalu, miljenica kritike i dobitnica značajnih nagrada. Fanovska podrška takođe nije izostala. Doduše, kod nas stvari stoje malo drugačije. Iako je IP Jovan objavio Nož nade (The Knife of Never Letting Go), Pitanje i odgovor (The Ask and the Answer) i Čudovišta od ljudi (Monsters of Men) pre dobrih četiri, pet godina, ovi naslovi su nekim čudom ostali ispod radara. U najkraćem to je kombinacija distopijskog trilera, politički intonirane kritike društva i tinejdžerskog revolta spram dominacije odraslih. I ovde je glavni protagonista tinejdžer, dvanaestogodišnji Tod Hjuit, zbunjeni pobunjenik i ovaploćenje čovekove suštinske potrebe da se otrgne okova i bude slobodan. Ko uspe da prevlada otpor prema haotičnom načinu pisanja (ispostaviće se da zaista nije narativni eksperiment bez pokrića), biće nagrađen smislenom i pametnom pričom koja propituje nasilje protiv čovečnosti, protiv onoga što nam daje ljudski smisao i svrhu i govori o opasnim izborima odrastanja.
Jasmina Marković Karović, izdavačka kuća Urban Reads (a čiji je katalog po sebi preporuka), preporučuje:
Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu, (Ransom Rigs) Ovaj naslov je već nekoliko godina moje tajno oružje u „navlačenju“ tinejdžera na čitanje. Kao kombinacija proze i fotografije, dovoljno je uzbudljiv da održi pažnju i najživahnijem omladincu, ali ipak ga ne bih tako strogo odredila kao omladinski roman – gotovo da ne poznajem roditelja koji nije nakon deteta uzeo i sâm da ga pročita. Kod nas su prevedena prva dva dela, mada ne sumnjam da će uskoro biti preveden i treći. Za ljubitelje filma, važno je napomenuti da nas ekranizacija, koja je prepuštena Timu Bartonu, očekuje u toku sledeće godine.
Ivana Nešić, pisac književnosti za decu i član redakcije, preporučuje:
Kristof Mori – Matje Idalf pred prvim izazovom
Kao što se iz naslova naslućuje, ovo je prva knjiga u serijalu o Matjeu Idalfu. Kao i većina prvih knjiga iz serijala zaokružena je celina i može se čitati zasebno. Ali bilo bi lepo da pročitate sve tri knjige (od ukupno pet) koje su kod nas prevedene.
Serijal o Matjeu Idalfu prati događaje iz života jednog dečaka koji živi u dvorcu u sred opasnog i magičnog sveta. Taj svet postaje još opasniji zbog Matjeovog poganog karaktera. On čini sve da bi zagorčao život svojim roditeljima, kralju i uopšte, svim autoritetima koji imaju tu nesreću da mu se nađu na putu. Ovakav heroj je verovatno rezultat činjenice da je autor bio veoma mlad kada je napisao prvu knjigu i da je bio u stanju da duboko saoseća sa njegovim problemima.
Druga stvar zbog koje je Matje Idalf vredan preporuke je humor koji je potpuno drugačiji od onog na koji obično nailazimo u dečjim (ili bilo kakvim, zaista) knjigama. Suptilan koliko i drzak, neočekivan koliko i zabavan i često vas uhvati nespremne.
Ukratko: knjiga koja ne popuje i beskrajno je zabavna. Preporučuje se starijima od 11 godina.
Hans Beman – Kamen moći
Evo nečega i za one koji vole da kopaju po antikvarnim knjigama/bibliotečkim policama.
Kamen moći je trilogija epske fantastike. Najveća razlika u odnosu na ostale knjige tog žanra u ponudi je što se naslanja na folklor nemački govorećeg sveta. Glavni junak trilogije je jedan prilično iritantni mlakonja po imenu Slušač koji bez ikakve svoje zasluge dolazi u posed čudesnog kamena moći i čarobne frule kojom može da upravlja tuđom voljom, a onda ne sasvim bez svoje krivice upada u niz problema. Ova trilogija ima sve: šejpšiftere, čarobne predmete, magične napitke, romansu, izdaju, epske bitke, obične bitke, različita plemena, njihove običaje i koze.
Meni najomiljeniji deo su mini bajke koje su često nebitne za glavni tok radnje, ali se pojavljuju kao sećanja, snovi ili prosto priče koje junaci pričaju jedni drugima. Sve su različite u smislu da nose različitu pouku ili emociju, u zavisnosti od ličnosti ili plemenske pripadnosti naratora.
Uprkos velikim bitkama i surovostima i brojnim smrtima koje se još kako mogu pronaći u Kamenu moći, ovo je jedna nežnija varijanta fantastike koja se pre svega bavi ličnim rastom junaka.
Tijana Tropin, član redakcije, preporučuje
Oni drugi, Džo Volton
Molim da me ozbiljno shvatite. Ako poznajete nekog tinejdžera (tinejdžerku) koji je tužan jer je usamljen i neshvaćen i niko ga ne voli (dakle bilo kog tinejdžera) a voli da čita (tih je već manje), ako poznajete adolescenta, svejedno kog pola, roda i opredeljenja, koji se muči sa snalaženjem u životu, prolazi kroz teška iskustva, izgubio je nekog ili ima ozbiljnih porodičnih problema; ako prepoznate u pogledu nekog između, recimo, trinaest i devetnaest godina očajanje osobe koja veruje da nikad neće naći sebi slične ljubitelje knjiga, a pogotovu fantastike, niti ikog ko bi njega/nju tako knjigoljubnu voleo: molim vas, poklonite tom nekom ovu knjigu.
Mrtva sam ozbiljna. Pojma nemate koliko sam ozbiljna. I prvo čitanje, i ovo drugo sad dok sam se pripremala za preporuke, protekli su u mantranju „zašto, o zašto nisam ovo našla sa četrnaest godina?“ Turobni odgovor, naravno, glasi – jer je trebalo još dvadesetak godina da Džo Volton napiše ovu knjigu. Koja je i kao suza čist urbani fentezi, i bolno autobiografski roman o odrastanju sa šizofrenom majkom i gubitku sestre bliznakinje, i oda zahvalnosti knjigama – pre svega naučnoj i epskoj fantastici – koje su autorki-i-junakinji (granica je, iako postoji, vrlo tanka) spasile život. I o odrastanju u Velsu osamdesetih godina, i o tome kako je izgledao fandom u to doba, i o sreći nailaženja na srodne duše, i… i ima negde pri kraju ova rečenica: Ako dovoljno volite knjige, knjige će vam uzvratiti tu ljubav. Što vama, dragi prekaljeni čitaoci, ovako van konteksta možda zvuči kao nešto koeljovsko što se štampa na obeleživačima strana, ali verujte mi, u kontekstu… ah.
Da se vratimo temi: poklonite ovu knjigu nekom tinejdžeru. Biće vam zahvalan. Možda će i Čipa Dilejnija i T. S. Eliota početi da čita zbog nje.
Trgovac snegom, Sem Gejton
Ova knjiga priča o devojčici-krčmarici Leti Biberko, prinuđenoj da se izbori sa neočekivanom pojavom neprijatnog trgovca snegom, koja ugrožava i njenu okrnjenu porodicu (majka je odavno nestala, otac se odao piću) i nju samu.
A kada se roman malo bolje pogleda, baš je prigodan kao novogodišnji poklon za mlađe čitaoce, od oko deset do dvanaest godina (pod uslovom da globalno otopljenje popusti toliko da uopšte bude snega preko ove zime). U osnovi je srazmerno predvidljiva priča o porodičnoj i prijateljskoj ljubavi (spojler: pobeđuju sve prepreke!), ali zato pisac Sem Gejton u svom prvencu maštovito odstupa od utabanih fantastičnih puteva – nema ni vila ni zmajeva – u korist originalnijeg pristupa bajkovitom pripovedanju: trgovac snegom u svetu koji ne zna za sneg zapravo je alhemičar, i roman obiluje alhemičarskim preobražajima svega i svačega. Nadrealistički detalji (zla baba sa čajnikom umesto glave, dečak kome stablo raste iz ramena, i još beskrajni preobražaji snega, vetra i kamena) vrlo su šarmantni i podsećaju na Mihaela Endea.
Međutim, malo upozorenje: u poslednjoj trećini romana, lepršavost malčice popušta i roman poprima nešto mračnije tonove. Ne kažem da je kraj tužan, daleko bilo, ali Gejton kroz šalu i alhemičarsku komiku postavlja i neka prilično ozbiljna pitanja o identitetu i prirodi porodičnih veza.
Odlomak i detalji o knjizi mogu se naći ovde.
redakcija i saradnici
