Ime Aleksandra Gatalice odavno vezujem za ranu istoriju LK, jer sam imao priliku da žbunaram po arhivi Emitora. Nasledio je Bobana Kneževića na mestu urednika Emitora u periodu 1984-1986 i proizveo dvadesetak brojeva, nakon čega je vruć krompir preuzeo Radmilo Anđelković. Gatalica se u kontekstu LK posle toga povremeno pominje, ali se u široj priči pominje itekako zbog svojih književnih postignuća (redom: „Crnjanski“, „Andrić“, NIN, „Selimović“) i kao urednik uticajnih i bitnih publikacija, komisija, medijskih kuća…
Povratničko gostovanje naslovljeno je kao „Fantastika u nežanrovskoj fantastici“, i načelno zamišljeno kao upoređivanje žanra naučne fantastike i žanra glavnog toka, sa posebnim osvrtom na rad domaćeg gosta. Gatalica je za to jako zgodan sagovornik jer kao dipl. svetskoknjiževnik i vkv čitalac žanra više nego zadovoljavajuće upućen u oba zabrana. Okolnosti su pak bile takve da je zbog obaveza morao da skrati priču na 45 minuta pa je širina teme morala da trpi. Posle mog kratkog pozdrava i uvoda, Gatalica je silovito preuzeo reč i održao vrlo kompaktno izlaganje (bez sumnje destilat desetina književnih večeri i predstavljanja knjiga) u koje sam na jedvite jade uspeo da uglavim svoja dva-tri komentara sa strane. Kako sam bio moderator ili saučesnik u raznoraznim govorancijama u LK i više nego što je zdravo, a sinusi su me cepali više nego što je uobičajeno — ovo je moj zamalo pa omiljeni tip sagovornika.Tako smo bez mnogo moje muke saznali:
- otkud počeci pisanja relativno kasno
- otkud prva knjiga pa primetno zrela (ja evo prvi put čujem da se neko za to zahvaljuje tom fakultetu, al što bi bilo nemoguće)
- da su i on i još neki pomenuti ljudi svoje supruge upoznali u LK (♥)
- kako se sf početaka i motiva fantastike nikad nije odrekao tokom celokupnog svog književnog rada (pokazano na sižeima pojedinih priča iz knjige „Vek“, i određenim momentima iz „Velikog rata“)
- kako najviše voli da koristi obimnu i detaljnu istorijsku građu a onda odatle da se otisne u fantastiku (zapravo dominantan postmoderni obrazac korićenja fantastike u glavnom toku)
- kad su tačno prestali da ga opisuju sa „mladi pisac“
- kako ne prestaje da ga iznenađuje da je „Veliki rat“ bestseler, iako ima obeshrabrujuće puno likova, niti zapleta…
Za kraj smo dobili preporuku piscima: valja saslušati šta prijatelji i urednici kažu o vašem delu, ali Umetnost ne sme zbog toga da trpi.
Žarko Milićević
