Već smo govorili o tome kako domaći fandom (uz saučešće zapadnog, kanadskog) doživljava suspenziju Hauarda Lavkrafta kao amblema World Fantasy nagrade (ovde). Imali smo, međutim, i tu sreću i zadovoljstvo da nam se pri ruci nađe i jedan od dobitnika nagrade – počasni gost BeoKona Dejvid Makin. Pitali smo ga šta misli o ovoj promeni.
EMITOR: Pošto ste i vi jedan od dobitnika World Fantasy Award, šta mislite o trenutnoj kontroverzi povodom uklanjanja Lavkraftovog lika sa same nagrade?
MAKIN: Pa, ovaj, isprva sam pomislio da su se otarasili te statuete jer je toliko ružna. Dobio sam jednu, i to je najružnija stvar u mom ateljeu. Liči na komadešku posrebrenog plastelina. Ali to nije razlog zašto su ga se otarasili. Čini se da je razlog vezan za rasizam koji se pripisuje Lavkraftu i njegovim ubeđenjima. Ali vidite, trenutno postoji ta struja, a posebno je prisutna na američkim univerzitetima i koledžima, čiji pobornici prosto ne žele da ih išta vređa!
Kadar iz Makinovog filma „Luna“ – proskribovani Lavkraft
Oni odbijaju da se suoče s bilo čim što bi moglo da ih uvredi, ili čime bi oni mogli da uvrede druge. A činjenica da svi imamo drugačije stavove, sećanja i verovanja – te ćete se sigurno u životu susresti s nečim sa čime se ne slažete. A nećete se izboriti s tim tako što ćete se pretvarati da to ne postoji. Moramo da se naviknemo na to da svi imamo različita verovanja i ubeđenja, te da naučimo kako da se s njima nosimo.
Očigledno je da je Lavkraft bio veoma bitan pisac toga žanra, kao i da je uticao na mnoge druge. On je produkt svoga vremena. Ja nipošto ne delim njegova uverenja, ali to je i normalno – ja sam produkt svoga vremena. Stoga mislim da je ovo, na kraju krajeva, jedan krajnje kukavički razlog za tu promenu. Smatram da je bitno da te biste, te osobe, te ideje i slike ostanu prisutne u društvu, kako bismo ih bili svesni i nastavili dijalog o njima, a ne da ih cenzurišemo. Izuzetno se protivim cenzuri iz tih pobuda.
Umetnik sa svojim kreacijama: Makin i The Endless na BeoKonu
E: Dakle, trebaju nam podsetnici da su i velikani umeli da greše?
M: Svi mi stalno i silno grešimo, svi pripadamo vremenu u kojem smo odrastali, a to utiče na naše stavove o brojnim pitanjima. Ali, pretvarati se da te stvari ne postoje, kao i ta bizarna nova pojava stavljanja upozorenja o sadržaju na dela, samo da ljudima ne bi povredili njihova krhka osećanja, to je jedan zaprepašćujući novi fenomen što će proizvesti čitavu jednu generaciju ljudi koji neće biti u stanju ni sa čim da se uhvate u koštac. Samo će se okružiti odrazima sopstvenih mišljenja. Postaćemo grupa osamljenih ostrvca koja nisu u stanju da se nose sa svetom koji ih okružuje.
razgovarao i fotografisao: Draško Roganović
Dobričina.