Na veče 5. oktobra imali smo priliku da ugostimo „Knjige magije“, i ljude koji su je prizvali u postojanje na srpskom jeziku: prevodioca Draška Roganovića, i urednika iz „Darkwooda“ Milana Jovanovića.
Prilično se tačno sećam gde sam upoznao Milana: 2004 (2005?) godine na jednom od pred-osnivačkih sastanaka (sada valjda upokojenog) Udruženja za promociju i produkciju stripa – UPPS, u stanu/kancelariji Spomenke Pululu u Inter.brigada, u vreme pre nego što se kraj totalno profenserisao (ne može se za Neimar reći da se džentrifikovao, ali nije imao ovoliko stokilaških aparata za espreso po glavi stanovnika). Eto tad da nas je strefilo nešto, recimo meteor (zvuči plauzabilno – šanse su 1:250.000) vi danas ne biste imali: za početak meni najbitnije – mene i Spomenku (pa ni izdavačku kuću Tardis), Vuka (pa ni novosadski Komiko), Ćuka i rečenog Milana (pa ni dobar deo Darkvuda), Dušana (pa ni Veseli četvrtak, bar ne ovakav). Svi smo se zgurali u sobu od desetak kvadrata, pokušali da u sebe zguramo što više Spomenkinih palačinaka (nikad neću znati tako dobro da ih napravim) i smislimo neki plan akcije, kako to pogurati produkciju stripa u Srbiji.
Moja uloga u tome i tom trenutku je naravno bila minorna do nikakva, a kasnije se profilisala na promociju više nego na produkciju (al bilo je i toga). Sve kreće od prvog koraka, a to je za te ljude bio „Elazar“ Dejana Nenadova, koji je poveo ka ovom trenutku. Tadašnja oba izdavača stripova u Srbiji, System comics i Marketprint, neka mastilo još dugo teče njihovim venama, zajedno su za godinu dana imali manje izdanja od bilo kog od većih izdavača stripa danas, i nije bio problem ispratiti, pa ni posedovati, kompletnu godišnju ponudu. Da vidim nekog sad da to pokuša, verovatno bi mogao da tu kolekciju drži u svom stanu u Beogradu na vodi.
Draška, da me ubijete, nemam pojma gde sam upoznao. Možda na Salonu stripa, tada mladoj manifestaciji koju je u SKCu pravio Vlada Vesović? Na onom internom SBBovom DC++ habu? Ne znam. Imam nekakav nejasan utisak da je tad manje i manje glasno pričao, mada mi to u isto vreme deluje apsolutno nemoguće.
I, eto njih, eto Petrika kao domaćina, eto „Knjiga magije“ iz Darkvuda.
Ovako izgleda tribina u Komarčiću
U pitanju je mini-serijal iz 1990. godine od četiri sveske, koji je pisao Nil Gejman, a crtali Džon Bolton, Skot Hempton, Čarls Ves, i Pol Džonson, svaki od njih značajno bolji od tadašnjih crtača Sendmena. Gejman se Sendmenom dobro pokazao na spašavanju likova od mumifikacije i smrti kopirajta, pa su mu dali još, ovaj put čarobnjake i mađioničare, demone i magijska bića, i rekli mu: „Napravi nešto“, što je on i uradio. Zamešao je od toga, ne palačinke već dobru carsku pitu.
Ovako izgledaju Knjige magije
Glavni lik, Timoti Hanter, je žgoljavi šreber sa skejtom(!!) (to mi je najneverovatnija stvar međ svim ovim okultnim čudesima) predodređen da bude najveći čarobnjak na celom svetu i u Beogradu. Četiri DC-ova čarobnjaka, članovi trenchcoat brigade: Džon Konstantin, Doktor Okultni (HA!), Mister I (zaboga) i Stranac (sa kojim se nije zezati, pa neću), uzimaju na sebe da iniciraju Tima u svet magije.
Na sajtu Darkvuda možete naći odlomak stripa i uveriti se da je grafički impresivan. Nažalost u odlomak nije uključen i predgovor Rodžera Zelaznija u kom on jako pozitivno priča o Gejmanu i načinu na koji je sazdao Hanterov monomit, zahvativši široko i duboko od Sinana do Mejnard’ Kinana (morao sam, izvinjavam se) u postojeće priče o odrastanju, inicijaciji, zadobijanju moći i izazova koje to sa sobom nosi. Posle ove 4 sveske, serijal su neki drugi ljudi nastavili u nedogled, ali o tome drugom prilikom.
Razgovor se bavio nebuloznim fanovskim tumačenjima takvog postupka, te kasnijom sličnošću priče o izvesnom dečaku-čarobnjaku iz Topolske 18 ovaj Šimširove 4 i još nebuloznijim ponašanjem fanova, a ponajviše apsurdnim peripetijama iza kulisa kroz koje naši izdavači prolaze sa stranim nosiocima prava. Kao rezultat, razgovor je trajao duže od sat vremena, a nimalo kontroverzni tekst Draška Roganovića koji nije mogao biti uvršten u samu „Knjigu magije“ možete pročitati na „hipsterskom sajtu“ Before-After. Tamo i inače ima svašta dobro da se pročita, istrpite moderan dizajn i isklikajte.
Pošto Milan nije znao ni pošto je knjiga, moraćete sami da se snađete. Pominjalo se 1600 din, al nemojte me držati za reč. Ne znam da l’ će biti jeftinije na Sajmu, ne bi me čudilo.
Nakon što smo obavili ovaj formalni deo, druženje se nastavilo u kafani, što i vama želim.
Žarko Milićević, prisutan iz publike
