Kao što su neki možda primetili, „Lazar Komarčić“ je vazda nekako nakrivo nasađen.
1. Slična udruženja u okruženju i svetu su uvek prvenstveno fanovska, a LK se diči i velikim udelom članova koji naravno jesu fanovi, ali i nešto stručno i autorski rade i stvaraju. Osnivači društva su bili pisci, scenaristi i strip-crtači, pa posle i izdavači, prevodioci, akademski izučavaoci, filmski autori… Ponekad mi zvuči kao zamalo neko esnafsko udruženje… Da me ne shvatite pogrešno: fanovi su srce i duša svakog udruženja, bez nas fanova ništa, mi fanovi dajemo značaj i podršku onome šta volimo, i time se dobrim delom LK ravna u pravljenju svog programa (javljajte se i dalje sa predlozima na redakcija(at)ovaj.sajt!)
2. Slična udruženja u okruženju i svetu se retko sastaju, povremeno se okupe, naprave neki događaj, a kruna svega je KONVENCIJA, gde se sjate svi živi, da se druže, vide posle dugo vremena. Mi se sastajemo svakih sedam dana, ponedeljkom, i autori i fanovi, od septembra do juna na tribinama u Domu Omladine, a tokom „letnje pauze“ glasno gikujemo po kafanama. Svakog ponedeljka. Jedno vreme dok smo bili „između prostora“ i tribine smo držali u kafani. Svakog ponedeljka. Posle toga je zatvorena. (I nije jedina koju smo zatvorili. To je kob koja nas prati.) Scena je decenijama bila mala, i takav način rada i dalje uglavnom zadovoljava potrebe. (Nisam dovoljno star da me ovo podseti na Farmerovu priču „Svet samo utorkom“, ali tatin tavan.) Dakle, što bi rekli kolege programatori, it’s not a bug, it’s a feature.
3. Nekim sklopom 1) i 2), i jelte, ekonomsko-istorijske situacije u zemlji, u LK konvencije se nikad nešto nisu primile kao vid delovanja, kafana je ostala ljubav bez prave konkurencije. Osamdesetih je u Domu omladine Beograda pokrenut BEOKON kao beogradska konvencija ljubitelja fantastike (pandan zagrebačkom Sferakonu), ali se održavao na svakih pet godina. Devedesetih su bile devedesete, nije bilo baš mogućnosti za konvencije. Tad je BEOKON prvi put mutirao u filmski festival, okupirali smo Muzej Jugoslovenske Kinoteke na sedam dana projekcijama i predavanjima (volimo da držimo banku). Dvadeset prvi vek je doneo u Društvo neke nove ljude, koji su odrasli na dial-up netu i čežnjivo pratili izveštaje sa velikih konvencija po svetu. Nakon što nam je 2004. Eurokon praktično došao na noge, u Bugarsku, i uspostavljanja veza sa fanovima iz Hrvatske i posetama Sferakonu i Istrakonu, neki od nas su prvi put otišli na pravu konvenciju. Glavni utisak: možemo i mi tako. Anksioznost je razrešena tako što smo 2004. ponovo pokrenuli BEOKON u Domu omladine. Ako me pamćenje služi, a u ova digitalna vremena služi me slabije nego što mojim godinama priliči, napravili smo ih četiri (ili pet? moraću da pogledam), i svi su bili u DOBu, osim jednog koji je za vreme renoviranja gostovao u DKSG.
Na tim Beokonima je kolega Jovan Ristić pokrenuo Festival srpskog filma fantastike, koji je od bitnog dela programa postao samostalan festival. Pojavila su se i druga udruženja, sa namerama da prave svoje konvencije i skupove, uglavnom epske fantastike (pozdrav za ekipu KONEFa), ali se vrlo brzo svojom postojanošću, istrajnošću, i prepoznatljivošću na sceni izdvojila Sakurabana.
Sakurabana je krenula sa radom 2006. Mangadromom i Animanga vikendima, kao ekipica zaljubljenika u mange, anime i japansku kulturu, i ubrzo je dovoljno porasla za nekoliko svojih većih dešavanja. Redovne konvencije JAPANIZAM (od 2008) i CHIBICON (od 2013), i brojne manje manifestacije, napravili su od njih majstore organizacije sa iskazanim smislom za detalj, i uvek smo rado bili gosti, i kao fanovi i kao učesnici. Skorašnje njihove konvencije i nedavna POTTERMANIA pokazuju da su organizatorske veštine ispekli do savršenstva, puneći do pucanja zdanje DOBa zadovoljnim fanovima.
Nedavno smo, U KAFANI negokako, sedeli sa Jelenom Jokanović iz Sakurabane, o detaljima planova za sledeću konvenciju Kako je u pitanju konvencija opšteg tipa, koja će pod jedan krov (tesan krov Doma omladine) sabrati više fandoma (razni stripovski, superherojski, kosplejerski, knjigočitalački, i naravno manga/anime fandome) u meni je zazvonilo BEOKONSKO zvono za uzbunu. Taj alarm se u meni pali bar dva puta godišnje, napravim nabrzaka u glavi nacrt za celu konvenciju, a onda se setim kako je to izgledalo u bekstejdžu i kako svaki put cela ekipa sagori crnčeći (mada, bar dvoje su se tako smuvali, a ovi što su se rasturili — nije im ni bilo suđeno, nadam se), pa to onda odložim za neka druga vremena, a ona nikad nisu nužno bolja ili pogodnija. Tako sam, u cilju sprečavanja daljeg preopterećivanja mene iz budućnosti, domislio da spojim lepo i korisno, i delegiram: predložio sam Sakurabani da se ta nova konvencija opšteg tipa osloni na postojeću tradiciju LK, i nastavi tekovine BEOKONa, što je uskoro prihvaćeno na obostrano zadovoljstvo.
Imam zadovoljstvo da posle 700 prethodnih reči najzad najavim NOVI BEOKON, koji će se održati za vikend 14-15. novembra 2015. u Domu omladine Beograda, a u organizaciji Sakurabane. LK naravno ostaje suorganizator dela programa, i učesnik u predavanjima i tribinama. Planiramo trajnu saradnju, tako da novi BEOKON možete očekivati i sledećih godina u sličnom terminu.
Ovaj BEOKON će biti veći i ambiciozniji od svih prethodnih konvencija, i LK i Sakurabaninih, što me istovremeno i plaši i raduje. Uskoro ćemo objaviti detalje progama i otkrivamo ko su počasni gosti konvencije (prsti me svrbe, ali evo, uzdržavam se).
Više informacija uskoro, a mi se dotle vidimo na tribinama, i posle U KAFANI.
Žarko Milićević
