Magija, tehnologija, restauracija i revolucija

Džonatan Strejndž i gospodin Norel¹ je priča o obnovi magije u Engleskoj. Osim što je možda i priča o industrijskoj revoluciji. U ogledalu². Očigledno, slede spojleri.

Alternativna istorija Suzane Klark se zapravo veoma malo razlikuje od naše. Čovek bi pomislio da će tristagodišnja vladavina natprirodnog bića nad dobrim delom Engleske ostaviti veće posledice. Međutim, izgleda da je ostatak sveta tu činjenicu uspešno ignorisao, i praktično svi istorijski događaji su se odigrali na potpuno isti način. Bar do 1817. godine, kada se radnja knjige završava. Ali neizbežno, svet Strejndža i Norela (tačnije, onih koji su ostali u svetu posle Strejndža i Norela³), razvio bi se na dramatično drugačiji način. Jer, nešto što bi trebalo da se desi, u Engleskoj, otprilike baš u to vreme… se ne bi desilo.

Događaji u knjizi su smešteni u vrlo zanimljivo doba.⁴ Džejms Vat je uživao u zasluženoj penziji u Stafordširu, ser Džozef Benks je predsedavao Kraljevskim društvom, а intelektualna elita Engleske (sastavljena, naravno, isključivo od pripadnika najviših slojeva društva) bila je potpuno oduševljena obećanjima nauke i tehnologije.⁵ Opsednutost potrebom da proučavanje i praktikovanje engleske magije bude racionalno, uvaženo i dostupno samo dostojnima (čitaj privilegovanoj gospodi), potpuno je tipična za epohu. Kao i, na primer, geologija⁶, magija sa svojim Učenim društvima je za gospodu prikladno zanimanje⁷. Istovremeno, ta nauka i ta tehnologija još nisu davale opipljive rezultate, a kvalitet života širokih narodnih masa^tm je bio isti, ako ne i gori, nego u prethodnim vekovima. Tek pedesetak godina kasnije, napredovanje industrijske revolucije je postalo očigledno, i počelo opipljivo da oblikuje stvarnost. To jest, postalo bi očigledno, da nije uspela obnova engleske magije. Na stranu pitanje da li je industrijska revolucija stvarno revolucija,⁸ Norel, Strejndž i njihovi naslednici bi joj verovatno vrlo efikasno stali na rep. Zbog toga što je odnos između tehnologije i magije, najblaže rečeno, komplikovan.⁹

Korice prvog izdanja romana

Mnogi antropolozi primetili su da postoje, reklo bi se, sumnjive sličnosti između tehnologije i magije. Tako Malinovski kaže, parafrazirajući Frejzera, da je cilj magije uspostavljanje direktne kontrole nad prirodom. ¹⁰ Mos naglašava da se u mnogim društvima efikasnost (magijskih) obreda ne razlikuje od efikasnosti tehnika, već se oni smatraju jednom istom stvari.¹¹ Zapravo, i tehnologija i magija polaze od istih pretpostavki: da je moguće intervenisati u prirodu i manipulisati njome; da postoje pravila, odnosno zakonitosti, čije poznavanje omogućava uspešnu intervenciju / manipulaciju; i da se to može iskoristiti na sopstvenu korist. Zbog toga je verovatno Klark i zaključio da se svaka dovoljno razvijena tehnologija – to jest, svaka tehnologija čije funkcionisanje ne razumemo – ne može razlikovati od magije.¹²

Tako se, načelno, tehnologija i magija međusobno ne isključuju, ali postavlja se pitanje ekonomičnosti – ako je istu stvar moguće postići i na jedan i na drugi način,¹³ zašto bismo se cimali izmišljajući tehnologiju, trošeći vreme, energiju i resurse. Tim pre što u univerzumu Strejndža i Norela, za razliku od nekih drugih,¹⁴ ne postoji „cena” koja se plaća za upotrebu magije – ona je prilično bezopasna i za izvođača i za okolinu, takoreći ekološka. ¹⁵ Iskustvo, takođe, pokazuje da društva koja vide magiju kao integralni deo proizvodnog procesa, nemaju mnogo podsticaja za tehnološke inovacije, jer smatraju da bi svaka izmena umanjila njegovu efikasnost.¹⁶

Dakle, ako se magija vratila u Englesku, i ako se koristila (a po svemu sudeći jeste), zamah industrijske revolucije je najverovatnije zamro. Engleska je verovatno svejedno postala velesila, i Viktorija je verovatno vladala carstvom u kome Sunce nikada ne zalazi, ali je to carstvo sasvim sigurno izgledalo mnogo drugačije. Kome, recimo, trebaju automobili, ako su Kraljevi putevi otvoreni?

Vrlo je moguće da je namera knjige, zapravo, i bila da predstavi obrnutu (kao što rekoh, u ogledalu) sliku industrijske revolucije i njenih posledica. Jer, upravo iz ovog vremena potiče ideja da je sever Engleske racionalan, konkretan i praktičan. Suzana Klark ovu ideju izvrće, prikazujući ga kao predeo magije i tajanstva.¹⁷ Čini se da je i Piter Harnes, scenarista koji je (vrlo dobro) adaptirao knjigu za BBC, na sličnom tragu, kada kaže da se radnja odvija „na početku doba revolucija, a magija je takođe revolucija, na neki čudan način.“¹⁸ Zaista, obnova (restauracija) engleske magije nagoveštava društvene (revolucionarne?) promene, urušavanje klasne strukture i slično. Što je možda, bar kratkoročno, bolji ishod.¹⁹

Ivana Damnjanović