„Kralj i ptica“ (Le Roi et l’Oiseau) – nadrealistička bajka

S vremena na vreme dođe čoveku da se priseti nečega što je napola zaboravio. Ili više nego napola. Šta onda da radi, nego da zbunjuje ljude u svom okruženju pitanjima tipa „kako se zove onaj crtani film, znam da nije na engleskom, deluje dosta starinsko, i ima nekog kralja, i čini mi se da i nekih životinja ima, a kralj je stilizovan kao šahovska figura ili karta za igranje…?“

Posle suočavanja sa zbunjenim, nezainteresovanim ili pogledima prijatelja željnih a nemoćnih da pomognu, ostalo je da se obratim poznanicima iz TV Beograd (sada Televizija Srbije), na čijim je talasima pomenuti crtani film verovatno i došao do mene. Pre ciglih dvadeset i pet godina. Recimo. Otprilike. Naravno, za licencne programe tako matora evidencija ne postoji.

Međutim, gde izdadoše prijatelji i evidencije, ne izdade Vikipedija. Trebalo je samo pročešljati tabele i tabele stranica dugometražnih filmova proizvedenih, pa, od šezdesete pa naovamo. I traženi dragulj je nađen.

Jedan od likova. Nije kralj.

„Kralj i ptica“ (Le Roi et l’Oiseau) je crtani film koji je na mladog mene ostavio trajan utisak, ama na žalost ne naslovom. Prijatelji iz drugog pasusa su povremeno pitali jesam li našao crtani film, i čim sam bio u mogućnosti da im odgovorim oduševljenim „Da! Kralj i ptica!“, odgovorili su duplom dozom zbuna. Ispade, na kraju, da ga niko ne zna. A šteta.

Radi se o adaptaciji i nadgradnji Andersenove bajke „Pastirica i odžačar“, koja je prepričana i umotana u jedno trinaest slojeva nadrealizma i poezije. U Kraljevini Tahikardiji vlada kralj Šarl Peti i Tri Daje Osam i Osam Šesnaesti, za kojega se iz aviona vidi da ga je crtao komunista.

Obratite naročito pažnju na kraljevsko dostojanstveno držanje.

On stoluje u zamku-plodu divlje, strastvene noći koju je Nojšvanštajn imao sa kulisama Langovog Metropolisa, a hobi mu je gađanje iz pištolja i poziranje za portrete. Jedino što je zrikav, pa tako od ptice iz naslova greškom pravi udovca. A gde su pastirica i odžačar? U tajnom kraljevskom stanu, na dvesta osamdeset i nekom spratu palate, na portretima. Koji, kao kod Andersena, jedne noći oživljavaju. Kraljev portret svrgava kralja, poželi da dohvati pastiricu, međutim zaplet prepričavati neću. Pogledajte sami.

Scenario „Kralja i ptice“ potpisuje niko drugi do Žak Prever, a kao glavni animator i režiser iskazao se Pol Grimo. Započet je još krajem četrdesetih, ali je proizvođač Izdao Stvar i pustio pedeset druge u promet nedovršenu verziju. Ovo je, razume se, izazvalo određenu nelagodu kod autora, pa su proveli praktično po polovinu života u pokušajima da otkupe materijal i dovrše film onako kako je planirano.

Grimou je to pošlo za rukom tek posle Preverove smrti, a rezultat je ovaj sjajno izveden i magičan rad klasične animacije, na žalost ponešto zastarele već u vreme početka distribucije (1980). Uprkos tome, nije bez uticaja: smatra se, čak i u osakaćenoj verziji iz pedeset i druge, klasikom francuske škole animiranog filma, a uticao je na Mijazakija i Takahatu (nije, dakle, Tezuka kriv za sve). Uglavnom, ako postoji razlog da se ovo ne pogleda, mi ga ne znamo.

Miloš Petrik

Nekome kao ja, ko je gledao ovaj film danas, 2015. godine po prvi put, te nije opterećen ranijim doživljajem istog, glavna impresija i povod za razmišljanje je bila činjenica da gledam nadrealni satirični film snimljen u nekom drugom vremenu i prostoru, a koji prikazuje odvratnog autoritativnog narcisiodnog vladara sa napućenim senzualnim usnama, okruženog poltronima koji štimuju njegove rezultate da izgledaju tako da ga može biti sramota koliko su dobri. Sve to se događa u impozantnim kulama grada na vodi. Njegov jedini neprijatelj je ptica rugalica koju želi da ućutka jer se usuđuje da glasno govori istinu, i ometa njegove medije oličene u sistemu zvučnika raspoređenih po gradu tako da svi moraju čuti zvanične objave…

Ali, da se manem ja politike.

Animacija u filmu jeste možda zastarela, ali nipošto nije loša. Likovi su fino stilizovani, na čelu sa izvrsno prikazanim pomenutim kraljem koji, tačno, malo podseća na stilizaciju sa karti za igranje ili šahovske figure, ali je i vrlo upečatljiv i originalan karakter, napuderisan i našminkan, pomalo i sam nalik nekoj egzotičnoj ptici. Sama njegova pojava izaziva blagi osećaj odvratnosti kod gledaoca.

Pogled na Tahikardiju iz perspektive podanika.

Fenomenalne, raskošne scenografije i dizajn zamka-grada-države Tahikardije, su u vizuelnom smislu glavni kvalitet filma, toliko da čine i samu Tahikardiju jednom od glavnih likova filma. Jako su i zanimljiva i rešenja koja bi danas mogla da se klasifikuju kao steampunk, a to je nešto što u doba nastanka filma nije ni postojalo.

Ko je spreman da filmu da šansu zbog povremeno spore radnje neće biti razočaran.

Branislav Cimeša, ilustrator i animator