Junska čitaonica u kojoj smo razgovarali o delu Kliforda Simaka otvorena je, pomalo neobično, oštrim sudom o kvalitetu ovog dela pa se razgovor nastavio u istom tonu. Deo krivice za „neveštost kojom je ‘Grad’ pisan“ pripisan je prevodu na srpski jezik, a knjiga je sem toga ocenjena kao naivna i nelogična.
(uglavnom) negodujući učesnici
Mogle su se čuti primebe da pošto je knjiga nastala u periodu drugog svetskog rata i nakon njega mogla biti privlačna publici koja je, suočena sa zlom u ljudskoj prirodi i urođenom čovekovom agresijom, bila u strahu od nestanka civilizacije, ali to ne objašnjava njenu današnju popularnost. Na to su se začuli slabašni glasovi koji su ukazali na veliku ljubav između ljudske i pseće vrste koja je jedan od centralnih motiva knjige, ali nisu bili dovoljno ubedljivi.
Korice domaćeg izdanja
„Grad“ je nastajao u periodu od oko 20 godina i zapravo je zbirka priča koje kroz desetine hiljada godina prate propast ljudske i uspon pseće, robotske i mravlje civilizacije. Te priče su spojene diskusijom koju vode psi o legendama koje su za njih ove priče. Vremenski raspon u kome je „Grad“ nastao utiče na to da se fokus u pričama stalno menja i teško je pratiti nit pripovedanja. Razvezane krajeve kojih ima puno pojedini učesnici su pripisali fragmentarnoj prirodi legendi o nastanku pseće civilizacije, a drugi time da je Simak započinjao pa napuštao ideje i nije se više njima bavio. Tako, iako se knjiga zove „Grad“, samo prvih par priča se gradom bavi, posle ga više nema jer nema ni dovoljno ljudi koji bi ga naseljavali.
Pomenuta su i druga Simakova dela, pre svega „Tranzitna stanica“ o kojoj su učesnici čitaonice imali nešto bolje mišljenje.
Ivana Nešić
fotografija: Miloš Petrik
