Radmilo Anđelković je jedan od stubova ovog Društva od trenutka kad se u njemu pojavio — a pojavio se na samom osnivanju 1981. godine, i neprestano bio i ostao aktivan kao učesnik, pedagog i moderator na književnim radionicama Društva, kao urednik Emitora (dvadesetak brojeva, 1986-1988), kao predsednik (onaj-koji-pravi-program, onaj-koji-dođe-prvi-ode-poslednji, onaj-koji-prazni-pepeljare).
Lazar Janjić, Radmilo Anđelković, Žarko Milićević
Kao pisac, jedan je od najobjavljivanijih ovdašnjih autora fantastike. Ne zaobilazim slučajno termine srpski ili jugoslovenski; Radmilo i sam ističe da je bogata balkanska mešavina nacionalnosti i porodičnih istorija, što je u većini njegovih dela ne samo primetno, već je neretko i ključ za razumevanje pisca i dela. U svojim delima pokazuje fascinantan opseg interesovanja i obrazovanja — ne mislim samo na „puku“ struku tehnologa i naučni rad kojim se bavio, već i na zavidno poznavanje pisane i nepisane istorije i geografije, biljnog i životinjskog sveta, proizvodnje i trgovine, pesme i priče i života na Balkanu (i šire). To se sve alhemijski saželo u njegovoj ljubavi prema jelu, piću i priči, koji se često prepliću kao uzroci jedni drugima, kako u njegovim delima tako i van njih.
Povod za okupljanje 4. maja i za ovaj tekst je knjiga „KRATKE PRIČE i Akvarijum za zlatnog karaša“. Zbirka se nedavno pojavila kao druga u ediciji NOVOUM izdavačke kuće „Nova poetika – Argus Books & Magazines“. U njoj se nalaze čak 42 priče (41 kratka + „Akvarijum za zlatnog karaša“, koji je primetno duži od ostalih i kojemu je ovo premijera van stranica Emitora).Podeljena je u 4 grupe: priče pre 2000, „Prigovaranja“ iz Grbovnika , priče glavnog toka, i priče sa Radionice „Znaka Sagite“ od 2011. naovamo. Predstavlja svojevrsno putovanje kroz dugu spisateljsku karijeru autora. Namera je višestruka — da se na jednom mestu dobije jasan pregled razvoja, dometa i interesovanja jednog pisca; da knjigu mogu čitati i novi čitaoci koji ne moraju biti poznavaoci i ljubitelji žanra fantastike koji se menja i evoluira; da oni koji uče da pišu (fantastiku) imaju svojevrsnu čitanku sa primerima kratkih priča iz kojih mogu videti kako se mogu razrešiti neki uobičajeni problemi u pisanju.
Korice
Na predstavljanju knjige, uz česte, obimne i rado dočekane digresije (mislim da Radmilo negde i pisao o digresiji kao metafori za život?) o „smrti“ naučne fantastike, o počecima naučne fantastike kod nas, i u Društvu, o pisanju, o čitanju, i tako dalje, autor se zahvalio Zoranu Stefanoviću i Spomenki Pululu, koji su ga podržavali u naporima da se ova knjiga pojavi. Zasluga za povratak kratkoj priči pripada književnoj radionici Znaka Sagite. Izlet u glavni tok je na žalost mali po obimu, ali za sada, to nam je to.
Izdavač, Lazar Janjić, izjavio je da je od malena čita fantastiku, a da je od nedavno i objavljuje. Zanimljivo, kao pisac ne voli kratke priče, jer lično smatra da je time „bačena“ ideja za novelu ili roman. Edicija NOVOUM izdavačke kuće „Nova poetika – Argus Books & Magazines“ koja je posvećena fantastici nastavlja postojanje, i to pod uredništvom Radmila Anđelkovića, i traži vaša neobjavljena dela.
Publika je tek ovde prvi put mogla javno nabaviti ovu knjigu, ali se već raspitivala za sledeću, i to za dužu formu. Anđelković, iako ima nekoliko nedovršenih romana ili novela, nešto nije bio siguran da je rad da opet trči taj maraton. Nadamo se da će prebaciti energiju iz pogona za ispravljanje krivih Drina po internetu u spisateljski pogon, te da će ipak nešto od postojećeg novog materijala da sredi za objavljivanje.
„Kratke priče“ možete naručiti od Nove Poetike, „Grbovnika“ nabaviti u Vulkanu, „Rašane“ u Čudnoj knjižari, Oko za drugi svet i „Letopise svemirskih Cigana“ u Tardisu.
Žarko Milićević
fotografija: Ivana Nešić
