U ponedeljak 25. maja grupica hupi frudova se okupila u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda da oda poštu Daglasu Adamsu (11. mart 1952—11. maj 2011). Neki su nosili peškire, neki #42, neki su bili u civilki.
Ćelavi bradonja #1, Miljan Tanić, i ćelavi bradonja #2, ja, Žarko Milićević, pozdravili smo prisutne ljubitelje „Vodiča kroz galaksiju za autostopere“ (poznatog kao i „Autostoperski vodič kroz galaksiju“), svima omiljene književne trilogije od pet delova, a onda malo drvili o faktima:
„Vodič“ je inicijalno krenuo 1978. kao radio emisija na BBC radiju 4 koja je svojim izvanrednim humorom spasla Adamsa iz opskurnosti. Naredne godine su ga naterali da sedne i napiše knjigu, koja ga je spasla siromaštva. Usledila je TV serija i još knjiga, i mnogo čega zanimljivog što smo saznali kad smo pogledali film „Life, the Universe and Douglas Adams“:
Kod nas se „Vodič“ pojavio 1986. u tada postojeće tri knjige, kod izdavačke kuće Zoroaster, sa ilustracijama Željka Paheka, i postigao veliki uspeh bez ikakve reklame sistemom blago nasilne preporuke oduševljenih prijatelja.
Prvo YU izdanje (Zoroaster, 1986) danas je raritet
Polaris je 1992. ponovio prve tri, da bi 1993. četvrtom i petom knjigom finalizovao trilogiju, ali je napustio Paheka (susjedi Hrvati — nisu). Prvi 5u1 komplet se pojavio 1996. takođe kod Polarisa. Alnari je „Holističku detektivsku agenciju Dirka Džentlija“ objavio 2001, a potom i „Dugu, mračnu čajanku duše“ i „Lososa sumnje“. Danas se Vodič može naći u Vulkanu u tvrdokoričenom izdanju (ono za kolekcionare™), a neVodičke knjige ako igde ugledate, kupite, toga nema (Zorasterova izdanja su takođe vredan ulov). Laguna je 2010. objavila šesti deo trilogije, „Još samo ovo“ koji je napisao Oin Kolfer, al to se nekako pravimo da se nije desilo, slično kao i film (koji nije loš, ali… eto…). Odiseja je 2013 objavila „JOŠ MALO PA NESTALO – autostoperski vodič kroz svet koji iščezava“ Marka Karvardina i Daglas Adamsa, knjigu o (tada) ugroženim životinjskim vrstama (danas i istrebljenim). Koga zanima da pročita o tome, evo tekst Ilije Bakića, ja nisam video i ne mogu da komentarišem.
Pomenuli smo film, i da je to prošlo kako je prošlo zbog očigledne teškoće da se knjiga sa istaknutim naratorom prebaci u vizuelni medij. Kad vi vidite više od onoga što vam narator u knjizi dozvoljava, imate problem sa humorom. Sličan problem imamo sa ekranizacijama Pračeta, koje su ok, ali ipak bleđe od knjiga.
Prošlih godina smo iscrpno pričali o ekranizaciji Dirka Džentlija, što o Towel Dayu što u zasebnim tribinama, pa se toga nismo ni dotakli.
Towel Day se slavi 25. maja jer 42, ali bitna je poenta: da se uredno, sa pažnjom i ljubavlju sećamo pisca i dela koje nam pomaže da vidimo svet novim očima.
Vidimo se sledeće godine.
Šta je vama ostalo kao prva asocijacija na vodič? BEZ PANIKE? Kako Artur leže pred buldožer da odbrani svoj dom? 42? Sendviči? Pangalaktički grgoljblaster? Ekscentrika Galumbita? Maaaarvin?
Žarko Milićević
42, toster