Juče, 2. 3. 2015. godine, održana je u organizaciji Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ tribina sa naslovom „Ima li ičega novog na Zapadu?“. Miljan D. Tanić i potpisnik ovih redaka ugostili su dr Aleksandru Milovanović, docenta FDU Univerziteta u Beogradu čiji se doktorski rad bavi serijalnom logikom i koja je bila tako ljubazna da svrati i da nam priča o franšizama, megasagama i velikim narativima u ovom svojevrsnom povratnom krosoveru tribinskih programa Doma omladine Beograda (poslanici Društva gostovali su u drugoj sezoni tribina o TV serijama dr Milovanović, i trubili naširoko o građenju svetova u naučnoj fantastici).
Dr Milovanović, Tanić, Petrik
Posle kraćeg uvoda u kojem smo uspeli da postignemo zavidan nivo akademskog neslaganja već u prvoj rečenici, počela je i prava priča. Istaknuto je da je franšiza pre svega ekonomski pojam, i da je ono što kod kreiranja velikih (mamutskih, čak, nije neopravdano reći) transmedijalnih i krosmedijalnih narativa motiviše proizvođače medijskog sadržaja – naplata. Prirodno, umetnička pregnuća su ovde u drugom planu. Valja konstatovati i da je savremeni film vrsta posla koja zahteva velika početna ulaganja i opterećena je nebeznačajnim rizikom, u čemu treba tražiti ekonomski razlog za opisano ponašanje: kinematografsko delo „naslanja“ se na knjigu, strip, eventualno TV seriju koja već ima bazu poklonika, što garantuje kakav-takav uspeh u distribuciji.
Kao odlike uspelih franšiza izdvojeni su, između ostalih, likovi i zapleti predstavljeni u različitim delima i medijima, jedinstveni svetovi u kojima se narativ odvija, karakteristična muzička podloga, spektakularni specijalni efekti, i, kao naročito važno, balans između standardizacije i periodičnog podmlađivanja franšize. U ovom smislu poređene su franšize „Zvezdanih staza“ i „Ratova zvezda“, što je, po običaju, izazvalo kontroverze. Ispravnom mišljenju da je podmlađivanje „Zvezdanih staza“ bilo postupnije i umerenije, dok je malo koji kreativni zahvat u istoriji svemira uvredio fanove kao Džar-Džar Binks, suprotstavljen je nesporan značaj i uticaj „Ratova zvezda“ pre svega kao filmskog serijala, a zatim i u drugim medijima.
Velike franšize, naravno, zahtevaju veliki broj autora da bi proizvele zahtevanu količinu sadržaja. Čak i ne ulazeći u mračni zabran fanfictiona, ovo nužno proizvodi razilaženje na makro i mikro nivou; u viziji i u kontinuitetu. Nezavisno od zvanične produkcije, mnogi autori kombinuju elemente iz franšize da bi dobili nešto što se uklapa u kontinuitet, pa je tako publika bila počašćena odličnom montažom iz filmova o Hariju Poteru, a sa temom zmajeva.
Kao prva moderna domaća franšiza izdvojen je „Montevideo“ sa svim pratećim sadržajima: bioskopskim filmovima, TV serijalima, albumima sa sličicama i spinofom. Na kraju je pomenuta i jedna (za sada) neostvarena želja jednog našeg poznatog glumca/režisera/producenta: radi se, naime, o Draganu Bjelogrliću, zaslužnom za pomenutu domaću franšizu, a neostvarena želja je da proizvede serijal inspirisan „Igrom prestola“, samo sa Nemanjićima.
Ovaj izveštaj zaključujemo apelom Onom čije se ime ne sme spomenuti: ‘ajde! Podržavamo ovakvu ideju, iako se opravdano bojimo da bi krajnji rezultat mogao više da liči na domaću verziju „Sulejmana Veličanstvenog“. Ideje za glumačku podelu (tj. koga će sve igrati Miloš Biković) možete ostaviti u komentarima na tekst.
rukom svojom iščuka Miloš Petrik, u zimu leta 7523.
živopis: Žarko Milićević
