U trenutku dok čitate ovaj tekst, verovatno već znate da je Ser Teri umro. Talasi tuge i žaljenja već satima zapljuskuju Internet; sve društvene mreže i blogerske platforme ujedinjeno žale za nepretencioznim piscem humorističkog fentezija. Kako je to moguće?
Goli biografski podaci ne otkrivaju baš sve razloge odjednom. Teri Pračet (1948-2015), izuzetno plodan autor (što prećutno uvek nekako dovodi u sumnju kvalitet napisanog), sa oko pedeset objavljenih romana, što za decu, što za odrasle, i jedan od najpopularnijih, odnosno najbolje prodavanih britanskih autora devedesetih godina prošlog veka (tj. do pojave Džoane Rouling). Privatni život porodičan, miran i tih, sve do 2007. kad mu je postavljena dijagnoza rane Alchajmerove bolesti, sa kojom se borio sve do danas.
Grb Ser Terija Pračeta, i moto: Ne strahujmo od Kosača
Ah, reći ćete, popularan humoristički fentezi, jel parodije? Da, Disksvet je nastao kao klot parodija fentezi tropa, nešto poput „A Tough Guide Through Fantasyland“ Dajane Vin Džouns ukrštenog sa Daglasom Adamsom, ali se ubrzo ispostavilo da je Pračet sposoban i voljan da parodičnu premisu razvije u nešto mnogo originalnije i ambicioznije, ali jednako duhovito. Postepeno uvodeći sve ozbiljnije teme, sve bliže realnom svetu, i sve zanimljivije i simpatičnije likove, Pračet je tokom godina uspeo da izgradi svoj Disksvet do neslućenih razmera. Ne samo to, uspeo je da stekne i neverovatnu popularnost. Milioni ljudi zavoleli su ne samo smotanog Rinsvinda, već i nadžak-babe veštice, bibliotekare orangutane, tragično nekompetentu stražu Ankh-Morporka… i, naravno, mračnog Kosca.
Preko njih, zavoleli su – smo – i samog Pračeta. On je, eto, uvek bio prisutan iza svojih karikiranih junaka, zdravorazumski glas, zajedljiv, a ipak topao, oštrog oka za mane svojih likova i ljudskog roda uopšte uzev, a čovekoljubac uprkos tome. Bio je kao dobri ujak kod koga možemo da banemo u svako doba dana i noći, kad nam je posebno loše, da nam skuva čaj i da nas razgali i zasmeje. (Dobro, čaj sam kuvala sama.) Ne znam za vas, ali ja ću se ovog dvadeset petog maja potruditi da nađem neki jorgovan i zadenem ga za rever.
Tijana Tropin
Jedan komentar